Дабро-босански Источник

Д.-Б. ИС ТОЧНМ

столске матере цркве „двермп а не п нудје." Као учрник Онога, којн послушан бијаше „даже до смерти", одазвао сам се послушан позиву п покоран примих дар овај. Свемогућем Богу, који ме је и позвао, да прилшм таланат и овај дар, утпцати ћу се свагда топлим молитвама, Јер ће ми Он, тврдо се надам, п номоћи, да сретаи узмогнем „зајмствовати давшему" и Њега за друга стећи. Ио свему овоме, послаи од цркве, примам управу богоспасајеме Епархије ове, о благочестивп свештеницп и мила. паство моја! ГПаљући ме црква п нредавајућп ми прсдстатељи њезини управу ову, рекоше ми: „Као што је отац небеени нослао Свог једипородног Сииа, а јединородни Снн Апосголе, Апоетоли или кроз и.пх Дух свети послао богоносие Оце наше, а ови онет друге своје пошљедоватеље, так.о и ми изабрасмо тсбе иашим еабратом у Лерархији и шаљемо те у име Христово, да насеш цркву Његов}-, свс по добромс пспокјсдању, које си исповједио „иосредје цсркве." Посланство је моје дакле п Вама сад, по обрасцу п па основу иауке п наредбе Христа Спасптеља. Хрпстос, првоначални образ службе, коју сам и ја сад примио, биће мп свагдашњим путевођом у псповједању и нзвршивању исте. Он дође као Спаситељ свијета, па ее и мени ваља трудити, да будем чистим оруђем спасенија иовјерених ми душа. Христос нс дође, да му поелуже, него да Он сам послужи и душу Своју положп за овце, те ио томе и ако сам старјешина и на челу управе, пе долазим обладати, него да еам послужим. Управа нашс св. цркве не иознаје спле ни сјајноети, јер је основана па ллбави, а шта је љубав, то нам је лијеио разложио и ониеао св. Апостол Павле. Хрнстос, нрвовјенчани образ службе моје, дође да посвједочп истнну, те према томе треба да п ја без страха истину ироповпједам, браним је п штитпм по могућству мојих слабнх сила. По обраецу иастпрепачалника Христа, долазпм и ја, смирени Архијереј Ваш, као искрени, доброхотни и љубазни отац. „Приступнте' дакле п нриступајте" као и до сада к менп, љубављу п повјерењем „и буду вам во отца и ви будете мње во сини п дшчерп, страху Господњу паучу вас." — Долазнм као вјеран друг п нријатех. Ваш, „ви друзи мојн јсстс"; приклањајте и повјеравајте срца Ваша гласу иетиие, гласу иекрене љубави, која ће на основу чисте јеваиђслеке науке из ерца и уста мојих излазнти. Вјерујте, да ће сви моји савјети, уиутства н опомене бити по Апостолу Павлу, од чиста ерца п добрс савјести и вјере нелицемјерне; ч ])удићу ее, да моја ријеч вазда са дјелом наиоредо иде; претходићу Вам у свему могућем добрим изгледом, нотврђујући науке и савјете иримјером својим, а уз све ово кажем Вам с Апостолом: „Приду во видјенија" — доћи ћу на виђење, надајући се тврдо

да ће еваки „иже јест от истннп", послушатн глас мој. Шаљући Вал1 мила иаство, поносу п радостн моја, ову прву Архијерејску поеланицу и поздрав ог.е врсте, пијесам тнјем још са свнм задовољио жаркој жељн и дужности својој, користи Вашој и задовољству срца свога. Још бих имао много да вам говорим, јер је заповјед Божпја широка, па зато ћу Вам често писати н поучавати Вас, гајећи топлу жељу, да вам лица видим и да Вас час прнје ноходпм. Међу тим. пребудите вазда иостојано вјерни и послушни еп нови своје православне матере цркве,, овог спа снтелног пзвора н путевође временнте и вјечне славе и среће; храните тврдо и непомнчно чиету вјеру, и по пстој сагрпјевајте у срцу своме не прнтворну н нелажну љубав к Богу; љубав, вјер ност и оданост к свом премилостивом владаоцу, п послушност Његовијем влаетима; мир и љубав братску међу собом и са свима људима без разлике вјере и еталшпа; љубав к домовпни и просвјети и љубав својој ерпској народности. Осјећајућн п радећи тако, тврдо се но св. нашој православној вјери надајте сретноме нанретку и Божијем благослову. Не престајте нак обраћати се иреблагоме Богу топлнм молитвама, за здравље Прејасног Мопарха и најиилостивијег Цара Ф р а н ц а Ј о с и ф а I., а и за мене грјешпог и смпреног Архнјерсја Вашег, коме ће Вагне спасење најслађа брига, Ваша срећа, напредак и благостање, највећа радоет н утјеха бити н остати. Свештеннци, прељубазпа у Хрнсту браћо! Поздрављам п Вас, поздравл.ем светпм! Менп је познат врло важни н свети позив Ваш, кога сам од увијек достојно цпјснити знао; ја нознајем и пуно цнјеним међусобнс наше одношаје у служби нашој, као и дужности, које нас узајамно скоичаВати имају. Свс благе и добре намјере и све племените жеље, о којима сам Вам овдјс већ напоменуо, исповједам ево јавно, да бн билс уза лудне, кад ме Вн л.убазиа лгоја у Хриету браћо, не бисте ревносно, добровол.но и чистосрдачно нотпомагалп. Ва ову и овакву потпору, усрдно Вас М0ЛИЛ1. То од вас нраведно очекујем и тражнл1, по пгго ћете тијел! најбоље показати, да сте лга права и нскрена у Христу браћа и да сте искренп пастнри и љубнтељи свете православне цркве и српскога свога рода. Тада нраведно очекујте п моју чнсгу узајамну љубав и сваку лгогућу нотиору. Знајућн, да „во лгаозје савјетје снассиије .јест", ннгата лш милије бнтн неће, него да се с Валга чегаће састапем п да сс о важнол! нагаел! позпву и великој напгој служби, на славу ЈЈожпју, братннскп носавјетујем п поразговорпл!, имајући вазда у виду све оио, што се на спасење наше п новјерене нам иастве клонп. ПЈл.сдујућп достојно звању сволго, ваља нретпоставити, да ће се п словесне овце наше радо и свесрдно гласу нашелх одазватп.