Дабро-босански Источник

Стр. 154.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 10.

вашег Пеигамбера". Везир пошље људе да виде је ли тако, и пошто се освједочи, врати се натраг. Овако причају монаси, а ја бих реко, да је та џамија из доцнијег доба, као н она на врх Синаја, ђе су истурчени Арани развалили, много доцнијег тог доба, ону цркву јустпнијанову, па џамију подигли, и то овим случајем: „За дуго времена ннје кнша падала, Арапи нареде калуђерима да чпне молитве за кишу али ову Бог недаде. „Сакрилн сте ви молбене књиге у црквп горе на Спнају", рекоше Арапп-бедуини, и пођу да траже те књиге, па разкопају цркву!" Џамију и мунару доли у Киријаку спомиње у своме спису патријарх Јеротеј 1381. а тако п европскн путник X р е ј д е н б а х, којп је походио Спнај 1481. и вели: „да је ту видио лијепу џамију и мунару за Арапе и Сарацене". Башта монастирска. Она је одма пред монастиром са западне стране, од кога је дијели пзван града просграна авлија, и у градњи сада нове ћелије, и иружа се с оне стране испод Хорива низ долпну; нокрај пута ограђена је каменим и високим зидом. Она као и сав монастир, лежи на гранпту камену, али силни труд и нрпљежне руке учиниле су нодзиде па онда навукле земљу (као просијану) од иструнулнјех тамошњих трава, коју снесоше у ннзине, те створена прекрасна башта од три товара усјева, засађена изоколо кипарисима а у нутра воћкама, маслпнима, орасима, шљивама, бадемима, јабукама, крушкама од трп врсте; каисијама, шиповима смоквама обичне н о>араонске; лимунима, наранчама, туњама бресквама, трешњама, дудовима и виноград са внсоким одрињама и обичним чокотом као у Далмацпји. Поред воћа напредује и сваковрсно поврће, особито грахови и купуси. Без ове благодагн мучно би се одржавали монаеп на Синају, у каменој и тужној пустињи. Од крушака које су и преко зиме, добро одрже, сваке годиие шаљу по неколико хиљада комада Кедиву у Каир, као и хурме из Реита. У срединп је баште мала црква св. ТриФона, вртарског патрона, а нод њом у земљи костурница н гробље, разведена у внгае подћемерних одјелења. У једним одједима сложено је неколико хиљада главуша, а у другим опет заесбно до врха камаре костнју п цијелих без глава костура пспостннчкнх, те се многи још држе с кожом. Онај преподобнп СтеФан, кога смо виђели пспостницу више долине, код цркве пророкаИлпје и Мојсеја, био је некада монастпрски вратар, а затнм многогодпшњи и строгп испостнпк. Њега спомиње у својој књизи св. Јован Леетвичнпк, тс мислим, да му ее он са још некима десио при смртној иостељп у пећини. СтеФан је умнрао у пекакву заносу са изваљеним очима, и свађао се с неком невидимом утвором. Враг му преба-

циваше за пекакве грјехове из млађег доба, а СтеФан се правдаше: „Та ја сам за тај грпјех дуго иостио". Али нпсп за онај други? „ја сам за онај опет пролио многе сузе у кајању". А шта имаш рећп за онај трећи? упита га ђаво. „Ништа, за њега немам пзговора другога, него вјеру на милост Божију и заслуге Исуса Хриета". Иошто се овај пустпњак преставио, закопају га ђе обично сарањују монахе; али се он исге ноћијави игуману у сну, са пријекором и пријетњом: „да ће зло проћи, ако га одма сутра не извади и не метне сједећег за врата костурнице, да чува мртве до општег васкрсења, као што је н живе чувао!" — Игуман тако и учинп, п ево пма већ преко 1200 година како иреподобнп СтеФан сједећи на камену као столпци, са превијеном главом — голом лобањом мало на лнјева прса, — чува мртву стражу ! А колико ће је још тако чувати, то је у знању само Отца небеснога. У трима зимним мјесецима бивају по чешће кише на Сннају, а тако и шњегови. Обично чстврте и двавнајсте године јављају се кише са вјетровима и јакпм олујама. Тако је године 1798. надала кигаа нспрестано 36 сахата, те 17. Декембра ноћу наступила така силна и страшна бура, да су се тресла сва монастирска окна, на и тврди јустинпјановп бедем из долине од сјеверне страпе сругаио се, чиме је велику бпједу н невољу причинио братству. Бура је цијеле кипарисе п друге воћке пз земље изтргла, те их вода као буица однијела. Том нриликом заглавпло је доста чељадн арапске по пуетињи и стоке. Та несрећа за монахе допадала се неким Бедуинима, те као да су очекивали тај случај, да монастир буде разграђсн, у који би онп моглн улазити но вољи, на га опљачкати. Због тога су се сви у опнгге протпвили монасима, да тај зид опет подигну и обнове. Такоме држању можда је допринио и миг из Каира, због политични тада догађаја и Француске окупације. Тога времена дођу нз Каира два учена Француза, Гутер п Руајал, у пратњи двојице монаха са Метоха Жуванијс, на кад виде здање монастпра и круто расположење Бедупна, обећају своју моралну потпору п загатиту, која је и гаљедовала, што ће се впдити из документа на француском језику писаног, којп се чува на Синају, а из истога овдјс у српском језику прилаже се скраћен И 3 В 0 д. Француска република: слобода, једнакост. Бонапарт врховнп ђенерал. — Желећи милост указати манастиру на гори синајекој наређујем: „Чланак 1. Ако бп Бедуини арапскп заметнули бој међу собом, неће смјети нп једна странка од њих станити се, или стан искати у манастиру синајском, нити од њега потражпвати какво уздржавање, или какве му драго потребе.