Дабро-босански Источник

Бр. 10.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Стр. 155.

„Чл. 2. Свештенпцима је елободно црквене службе свршаватн; а влада ће се бринути, да им нико у њиовом закону несмета. „Чл. 3. Они не морају плаћати никакве данке ни годишње порезе. Чл. 4. Слободна је њиова трговина, и сва друта роба, што се износи н уноси у манастир за јело, за ииће, за баште и т. д. од сваке таксе (плаће) на царипарским уредима (догана). „Чл. 5. Они ће уживати нрава, која су им удјељена била у Сирији и Каиру, повише њиових непокретни добара и т. д. „Чл. 6. Ако би правду с ким имали на судовима, никакве трошкове за то немају издржавати. „Чл. 7. Никад им се неможе забранити уношење жита, што нм је нотребно за манастпр. „Чл. 8. Ни један патријарх ни владика нп свештеник вишега чина, туђинац, не може имати власти над њнма, или над њповим манастиром; та власт пскључиво спада на њиовог владику или на свештенство манастира синајског, ~„Чл. 9. Власти грађанске и војничке пазиће, да свештенство манастира синајског небуде узнемиривано од никога у њиовом праву, и у новластицама горе казанима." 1. Новем. 1800. Бонапарт. с. р. За тим ђенерал-дивпзионер Дамас издао је ироглас иа сву ондешњу војску и шљедећу заиовјед: „Главни ђенерал Клебер желећи свештенству синајског манастира сачувати заштиту, што пм је ноклонио ђенерал Бонаиарт, налаже, да се, одма ухвати и у затвор стави сваки онај Аранин којн би се усудио нападати на манастир, и отимати им њиову храну или пиће или л/ тину или коће и т. д. Подписан: Д а м а с. с. р. Примјотба. Дивизиоии ђенерал Ланграс послао је на синајску гору 46 зидара са 150 камила, које су однијели храну за вријеме грађевнне; аоваје свршена 1. Маја 1801. и коштала је 31.028 гроша; тај трошак платила је реиублика. Арапска племена. Држи се да ће их бнти у све нреко 20.000 на црвено-морском полу острову, алн оеим Бога још их иико није пребројио до данас! Жнве нод чергама и пећинама, као нолу-дивљи номадски народ, без књиге и школе, сасвијем слободни као нека република, пмајући свако племе свога Ш еха као поглавицу, који за злочине суде нлемену, без тавннце и затвора, без завтија или жандара. Па ношто купују храну у Егииту, то су Ш е х о в и одговорни овој власти за своја

илемена. У свему Египту има 75 познатијех кабила (Тпћив) или племена. Колико су год све пустиње камене и безплодне, природа је опет носијала неке суровије и бодљикаве травке, које расту по кршу и пјесковитим долинама, да се и на већој суши могу свјеже одржати и помладити. шњима се хране камиле, козе, магарад и нешто мало оваца. Коњ пли говече тамо се не може виђети ни од лијека. За иродани смок, за браве, вуну и понешто од преноса робе и путника, купују одјело и пшеницу, коју у жрвњу пребунгурају, и то им је главна храна са нешто мало млијека као зачина. Живе управо живински, а умједу по који дан и гладовати. По неђе у влажнијем долинама имаду по коју хурму, .шинова, крушку и т. д. Сви су мухамеданци. Данка никаква нити војника никоме недају. Шехови и старјешине иородичне, кад је потреба, састају се и чпне вијећа. Уонште су сложни као чивути, мирни али и лукави. Ја ћу говорпти сада посебно о онима племенима, што су ближе ионастпра и који су нитомији од осталијих Бедуина. Дијеле се: 1. на Субијане. Ово су потомци досељснијех но истурченијех пошљс Лаза. И но црнилу и по обпчајима, сасвијем су се претопили у бедуински живаљ. Оци су и данас послужници монастирски у сваком ногледу, и за нлаћу одмјерену преносе жито и друге потребе нз Суеца и Реита. До Суеца узму на камилу 20 Франака или 1 наиолеондор, а тај пут и обратно учине за 20 дана, па стежијем товарима и више. Некп пале ц креч са дрветом манне или сувијем корјењем од трава, на продају на Суецу. Овијех ће бити у све до 300 дунта. На сваку мушку гдаву субијанску, и на дијете у беншци, нреко дан монастир дава по три мала пшенична љебчића као земичка, а на женско чељаде по два љебчпћа. Шехови п старјешине породица добију на дар боба, виринча, ка®е и шећера. Болесници добију боље хране, породиље пртишта, а мртваци платна за укопа, те тако коштају много монастир. Али су у иослуху нраво робљо. Кућа не имаду него иремјештају черге за скотом и бољом пашом. По своме родоначелнику зову се још „У ладЏебел" (т. ј. „авлад" или синови живећи на врх гора). 2. На Г а ф а р е, што значи с т р а ж е. Ови се онет дијеле на три нлемена: Ул ад-Сауал ем, УладАлеги и Улад-Саит. Од овог потоњег има велика породица, која се посебно зове Улад Захери. Ови имаду изкључиво право да нрате синајског архијепископа и монахе до Суеца, Реита, кад небјеше железнице, некад I и до Алсксандрије и Каира. Без њих се ни један монах не смије кренути на пут, јер би г.а !довели у монастпр као залутаног или забасапог, случајно, странца и иоклоника. ГаФери су имали свога родопачелника Салема (што знач добри), који је по нредању