Дабро-босански Источник

Вр. 1.

Д.-В.-ИСТОЧНИК

Ст Р . 3

стр. 31.) то како може брак бити тамо, гдје нема сагласностп у вјери ?" Сабор картагински IV. (398.) гл. 13. : „Жениха и невјесту, кад трсба да ириме благослов, од с-вештеника, нека приведу родитељи њихови, илп старатељи ; и примивши благослов, нека остану ту ноћ у невиности из поштовања нрема томе благослову". — Међу друге~: Тертулијан. У једноме својему спису против јеретика и незнабожаца ређа Тертулијан брак у реду са тајнама: крштењем, миропомазањем и прпчешћем, те истиче, кагео јеретици и незнабожци својим мистеријама подражавају б ож а н с т в е н и м т а ј н а м а, па и самоме браку Зено веронешки: „Лзубав супрушка двају лица сједињава Лица у једно тијело кроз доста уважену тајну". Св. Јован Златоуст. Устајући против : срамотних пјесаМа и обичаја, који бивају обично приликом брака, говори: „Зашто јавно срамотиш ч а с н у т а ј н у б р а к а ? Све то треба одбацити и учитн ћерку стидл,ивости одмах из почетка, и позвати свештенике, и молнтвом благословом склопити свезу супрушку, како би се умнозкила л,убав женина и сачувало непорочност невјесте, а највшпе за то, да у тај дом уђу дјела врлине, и из њега буду изгнане све сплетке ђаволске, па да бн супрузи, који се сједињавају божјом благодаћу, проводили пријатан живот". С в. А м в р о с и ј е медијолански: ,,Ми цризнајемо, да је господар и чувар супруштва Бог, који не трпи да се оскврни туђа постеља. И ко то чини, тај гријеши против Бога, јер нарушава његов закон. А ко гријешп против Бога, тај нема дијела у небесној тајни". Блажени Августин: „У нашем (хришћанском) браку, вишу силу има свстост тајне, него плодносТ материце (111 пир(;ш р1из Уа1е{ запс1Ј4а.8 8асгашеп1;1, диат ЊесипсМаз уеп^пз). У цркви свршава се не само свеза брачна, него и тајна". Августин наглашава ово стога, што стари народп мишљаху, да је једина цијел брака, рађање. дјеце. Кад се узме у обзнр још и то, да осим православне цркве, броје брак међу тајне не само римски, него н многи други хришћани, који давно одступпше од чистог православног учења, као : Коптп, Јерменци, Маронити, Абисинци и Несторијанци, то се онда мож.е са свијем спгурно закл.учити, да је у прастарој васељенској цркви

вјера у тајну брака била свеопћом. (Мак. дог.м. бог. §. 234)7 Код ни једне тајне не етоје интереси црк-" вени у тако тијесној свези са интересима државним, као што код тајне брака; то је због тога, што држава непосредно утиче на поро дпчни п друштвенн живот. Одношај између цркве и државе у погледу брака, најбоље се можо познати из црквених и грађанских про-' писа о браку. — Ми ћемо ирије свега означптн у главноме позив и цркве и државе прнлпком брака: 1. Црква треба дч научи своје вијерне, да је сам Бог установио брак и то : да се м нож и и васпита род човјечји, који је пао био, али опет подигнут н обновљен жртвом Исуса Христа, да буде прави члан цркве његове (1. књ. Мојс. 1: 27. 28; дј. ап. 17:26; Мат. 25: 4; Јов. 10: 14—16.); да се супрузи потпомажу узајамно до краја живота (1. Мојс. 2: 18. 22; 1. Кор. 7: 3.); да се обуздају грјешне пожуде природе човјечје (1. Кор. 7: 2). — Према овоме треба црква да улијева страх божји и напомиње ироклество, које се баца на човјека због блуда (3. књ. Мојс. 18: 29. 20: 10; 1. кор. 6: 18; 1. Сол. 4: 3—5; Гал. 5: 19.); треба да учи, да је брак сам по себи пун врлина, због којих и излијева Бог свој благослов на њега (2. Тим. 4:6; Еф. 5': 25; 28: 35; Кои. 3: 19; 1. Тим. 2: 4). Треба црква да пази на ред у брачном животу ; да не буде самовоље ни код склапања брака, ни код раскида брачнч везе (Мат. 5:22; 19: 19; Марко 10: 12 Лука 16: 12; 1. Кор. 7: 10.); да мужеви искрено љубе своје жене, како ће оне сматрати праву срећу у браку (Кол. 3 : 19 ; Еф . 5 : 25 ; 1. Кор. 11 : 3); да су жене одане својим мужевпма и да заједнички и хришћанскн једно с' другим живе ( Еф . 5: 22—24; Тит. 2 : 45; 1. Кор. 11: 12). — Црква треба да се стара, било средством поуке, утјехе, обећања, изобличења, опомене, пријетње, или најпошље својега примјера, да родитељи васпитају своју дјецу у страху божјему и побожностп, а дјеца да љубе и слушају своје родптел,е ( Еф 6: 4; 2. Тим. 4: 5. Кол. 3 : 20). Не може се равнодушно гледати на породпчни живот ; нити може бити све једно. жпвио ко у законитом или незаконитом браку: н одгајао се подмладак у вјери и побожности или пак не.