Дабро-босански Источник

Ер. 2.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 23

ссби ту слику п прплику Бога. Бог нема нн почетка ни свршетка, бескрајан је, — даклен ијечан, га је и Адама створио бесмртнијем 5 Бог је савршено праведан, па је и Адама саздао без гријеха и праведна; Бог је преблажен, па је и Адама створпо да буде срећан; а та срећа н>егова јачала би с дана на дан, постајала бп све то виша и виша на све вијекове. Адпм живљашс у најљепшем врту, у рају, које га је сам Бог засадио н уредио, да Адам у њему имађаше свега нзобплно, да нигда нс хоћаше знати ма за какву ббл.у, већ бнјаше увпјск здрав; нпје се ннчега бојао, јер му све звјерпње животиње н тице као својему цару бијаху покорни; не осјећаше нн хладноће нн врућине, не знађаше за теготе трудног живота, нити осјећаше тјелесног умора и ако је радно у рају, јер тај рад бијаше за њега рад од задоЈ!ол>ства п милине. Душаисрце н>егово бијаху испуњени знањем и љубавл,у божјом, бијаше увпјек вессо уживајући нспрекидан мир и тншнпу, не познаваше ннкаквијех неприлика, не знађаше шта је немпр шта .1н иатња н туга ЈКеље н>егове бпјаху чпсте, правилне и уредне; разум и ум његов као и све љегове душевно врлпне бијаху савршене, да је као праведан п чпст од гријеха прсбивао с Богом, с њим се разговарао, јер га је Бог волно као својег спна, — у кратко рећп : Адам јо бпо у рају, а рај у Адаму. Да Адам нијч ггреступио заповпјед творца својега, не само да бп он спм био за навпјек срећан него би срећан био и његов нараштај. Но Адам сагријешп пред Богом, ирекрган његов закон, којп је посве лаган бпо, тс зато га Вог п проћера пз раја, јер Бог, савршепо- праведан ио можо битн у заједницн са грнјехом и грјешннком. Чим је Адам сагријешпо, одиах је изгубпо своју срсћу, коју је ужнвао док бпјаше у рају. Душа његова номрче. миелп п жеље се иомутише, ум и разу.м почеше затупљиватн се;ананалише на п>: жалост, туга, пакостп, снромаштво, најтежп трудп п јмзнс непрплнке, па најпослпје немоћпа старост пза које пријећаше му и сама см р т. Алп што је најгоре, ђаво, — који се тјеши п којо му годи страдање човјека — завлада над Адамом и његовпјем жел.аиа. П самп прпродни елементп као вјетар п ваздух, ватра п вода и т. д. који еу прпје Адаму била средства којпма се забављаше, — бијаху

се сад искренули против Адама, те од тога времена Адам па и еве његово потомство почеше осјећати хладноћу и топлоту, на њих гатетно утичу иромјенљиви вјетрови п мутиа н нездрава времена. Звјериње се пзопачи, те поче гледати на л>уде кпо на своје непријател>е и вребатн пх као евој плпјен. Од тог времена почешо л.удп осјећатн спол>не и унутлрње болести. које кроз времсна поетајаху еве то јаче и разлпчптпје. .Будп се пзбезумпше, заборавнше братску везу, па почегае крвничкн насртатн један на другога, стадогае се мрзитп, варати, мучити п једпн другог клати и убијатн. 1Г најпослије, послије свакојакијех н тешкнјех трудова и брига, морали су умрнјетн као грпјешнпци у грпјеху, а као таковп, морали су доћп у пако, да се у њем вјечно муче п пате за евоје гријехове. Ниједпн човјек не могаше сам собом нити може повратити опо, гато је Лдчм изгубио. Шта би онда с нас бпло да нас нпјо Нсус Христос сам собом но ево]о> мнлостп искупио. Шта би било од свега људског рада ? Али, Бог, који нас много впше л.уби, него нгго ми сами себе вољети можемо. по највитием својем милосрђу пос.1!) к. нама Спна Својега Исуса Христа, да нас. спасо; те ради тога ТГеус Христос узевши на се тнјело постаде човјеком, једнак нама у свему оснм грпјеха, од којега је чист. Исус Христос евојом божанственом науком разагнао }е мрак незнања и заблуда ума л.удскога. просвјотливти јеваиђелском зракои сав свпјет, д« данас. ко само хоће, може иознатн Божију вољу, пут и начин, којим се долази до својег блаженс.тва. ТГсус Христос прммјером својега живота, владањч и рада показао нам је какав јо пут у парство небесно ; с којега је Адам зашао и изгубпо ; а у исто доба показао нам је тсако се тај пут тражи и налази, и како се по њему пде. ТГсус Хрпстос своијем патњама и смрћу одужио је за. нас дуг, што смо га Богу дуговали, којсг мн не би билн нигда у стању исплатити. Бијасмо робови гријеха под ђнволском влашћу, Оп нас спасе и начннн нас ђецом Божпјом. Опа пак мучења, која су н:'.с као престуинике воље божпје очекивала н која би смо морали подносити, Хрнстос пх јо за нас препатио, и својом смрћу пзбавио нас од вјечите смрти и будућнјех невоља и мука.