Дабро-босански Источник

Бр. 4.

Д.-Б.-ИСТОЧНИК

Стр. 59

Светосавска прослава у српско-правослв. богословском заводу у Рељеву 1889. годипе.

Питомци овога завода, као вјерни сииови „поносне" Босне и „кршне" Херцеговине и ове године прославише— можда сјнјније и свечаније него и једне године до сад — патрона школн и Срба — ђака св. Саву. Још за рано сунце својим топлим зрацима, приказигааше лијепо вријеме и топао дан. Народ из дчл.их околних села бијаше се зором упутио заводу. Већ до 9 сатп бјеше се силни народ сакупио. У 9^/ 2 започне бозкествена литурђија, коју је одслужио пречасни госп. Тома Алагић проФесор богословије. На литурђпји су присуствовали и остала г. настапници. Народ је једнако придолазио, и већ од тјескобе немогаше у цркву да стаје, и ако су сви питомци на хору стајалп. — Литурђија је ввршена до 11 сати. По свршетку божествене литурђије упути се литија у заводну дворану са пјевањем дотичног тропара. Напријед иђаше питомац с' црквеним барјаком, иза њега два питомца с чирацима, а иза ових два и два у реду. Потом један питомац са иконом св. Саве, а за њим наставничко особл.е, за овима пак многобројни нпрод, и тако све до у заводну дворану гђе је већ било кол.иво и вода приређена. Воду је осветио преч. г. Т. Алагић, а по томе дрзкао је говор богослов IV. разреда Саво Т. Поробић, ког овђе од ријечи до ријечи наводимо: Поштована господо наставпици, драги другови и ти роде српски! Наша св. правослазна црква нма велики низ божих угодника, и у томе низу имаде и такових који су поникли из крила нашега народа. Срећан је онај народ, који има својих светитсља, те се може поносити с' њима, који су за вјеру — то опште добро свију навода — и за благостање свога народа радили. Тај народ има тврд основ животота свог, тај народ има будућности сјајне. Један од такових заслужних мужева у народу Српскоме јосте св. Смва, кога данас српскоправославна црква и школа, на све стране у српском народу величанствено слави и вблича као свога првог' архпјепископа учитеља и просветитеља. Па кад год осване овај светосавски дан, тај свечан дан за наше цркве и школе, увијек опомиње Србе на оно сретно доба кад је Србин жпвовао лијепо. Опомиње Србе на славу

н величину српску. Опомиње на Стевана Немању, који је прије 800 год. владао народом српским. Опомиње на Саву сина Немањина, данашњег школског светител,а. Опомиње овај светосавскп дан на читав низ краљева и царева српскпх. Опомиње на Стевана крал>а првовјенчаног', брата св. Саве, па даље на Стевана краља Дечанског, ца цара Душана силног, кнеза Лазара и на осталу српску госпоштину. Од све те славе и богаства Српског остала је до данас успомена само и сјећање на оно, што је негда било српско. И ово наше светковање јесте успомена на св. Саву, првог архиепископа српског', утемељитеља св. вјере православне међу Србима, учнтеља правде и истине, наставнпка оног пута, што води у жпвот, добротвора биједних и невољних, оснивача просвете и напредка, заснивача. „Савиног православља" и просветитеља народа српског. Помислимо на оно доба, кад смо у оковима сужањства чамили и жељно очекивали, да нам сине сунце слободе. Петовје г ховно робовање не даде нам овако слобдно прослављати своје патроне, кчо што их сад прослављати можемо под заштитом ЕБеговог Величанства цара и крал.а Франц Јосифа Г., којн нас оелободи од тога робовања и изведе на слободу, и који не само да нам наше светиње штити, него исте још и богатим даровима својом дарежљиво царском десницом помаже. Смд' би даклен сасвим неблагодарни били. кад би прићутали славе својих светпте .Ба који су своје душе полагали за народ свој, као што је св. Сава. Ко је био даклен св. Сава? Био је рођењем владалачки син, вјером и народношћу православни Србин, кога је премудрост божија одредила да њиме засвједочи своје промишљење н брпгу своју о дичном српском народу. Св. Сава родио се 1169 год. у Раси данашњем Новом Пазару, био је најмлађи син првога српског владаоца Стевана Немање, који је до онда растројене Србе, нод свој скиптар у једно прикупио. На крштењу добио је Сава име Растко. Још у раној младости својој одликовао се од старије своје браће и свију вршњака својих