Дабро-босански Источник

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 51

је дјете у кући и у онијем годинама, кад дијете треба највише тјелесне његе и кућевне одгоје; а отац му даје за тијем науку или средства за науку. и тако га припрема за његов будући познв. — Из родитељских дужности истичу са свијем ириродно и родитељска пр.чва, родитељска власт. И по томе, што отац има већи и јачи дио у извршивању родител.скијех дужности, постаје главом породице, и кад се разилази у мишл.ењу са женом, одлучује његов глас. Стога се родитељска власт у опће, назива посебно и очинском влашћу (ра(;па ро(;ев1а8). Из овога појма о очинској власти, и што већ по природноме праву требају дјсца да поштују своје родитеље, да им буду покорна и благодарна, потекла је уредба у грчко-рпмском праву, да преко воље родитељске дјеца не ступају у брак. У осталом, обичаји и закони свију времена, и свију народа захтјевали су, да брак синова и кћери бива приволом и благословом родитељскијем. Ово је веома утиц.иго на морал у свијету, на морално и материјално стање у породици и у друштву. Ко би још могао тврдити, да родитељи немају право да пазе, како етупају њихова дјеца у брак, и с киме о^нивају нову породицу? Зар то није јасан знак моралне пропасти у народу, кад дјеца немају страха ни поштовања према својим родитељима, кад младост не поштује старост ? (ср. А. \УиЦке : НапсЊисћ <1ег сћпа11. 81иеп1ећге. Бе1р21|; 1886. 1. Вп<1. стр. 447.). Црква је свагда са своје стране полагала особиту важност на узајамну љубав и поштовање измсђу родитеља и дјеце. То је чинила већ на основу заповиједи божије, на основу св. писма, које иште ту узајамност између родитеља и дјеце. Акоко засвоје, а особито за домаће не промишља, одрекао се вјере, и горпје од незнабожаца (1. Тим. 5: 8.); а на другом мјесту учи дијете: Поштуј оца и матер; овојепрва заповијестсаобећањем: да тиблаго будеида живиш дуго на земљи (Мат. 15: 4; Е ф . 6: 2; ср. 2. књ. Мојс. 20: 12; 3 књ. 19: 3; 5 књ. 5: 16; приче сол. 23: 22.). — Црквени писци и црквени прописи о браку казују, како се је брак без приволе родитељске држао за блуд. Тертулијан (-[- 220.) казује, како по обреду (чину) и праву (гПе е(; јиге: К. Кигтапу: НапсЊисћ с1еа а%. Ећегсћ^ез

стр. 120.) нпгде не ступају синови у брак преко воље родитељске. Св. Василије велики говори у својему 38. правилу: „Дјевојке, које иду за човјека против воље очеве, чине б л у д ; приволели се родитељи, посао неким начином бива поправљен. Али не треба их одма примити у опћење, него нека остану под казни за три године". ■— (ср. пр. 40.) „Само удовица, вели св. Василије (пр. 41.), пошто имаде власт над собом може без сваке осуде живјети са мужем, ако нема никога да разруши ту свезу". А у 42. правилу говори: „Бракови, који бивају без приволе дотичнијех, који су у власти блуд су. За то, кмд је жив отац или господар, који се саставе потпадају под одговорност, док старији не пристану на односну свезу, и тада брак добија кријепост". Пидалијон у тумачењу овог 42. правила Василијевог, које, као што каже, садржи у себи сва три горња правила т. ј. 38. 40. и 41., додаје, да то није само то (т. ј. да се такови бракови називају блудом), него и да се такови бракови разрјешују (Ке у монон туто, ала ке диалионте и гами. — Пидалијон — Крмчија, званични зборник грчке цркве. Пред нама је атинско издање од год. 1841.). Брак не бива, ако не пристану на то, који имају власт над момком и дјевојком говори тако звани „закон градски", натпис 4. гл. 3. (ово је закон, што је пренесен из „прохирос номос-а" или „ручне књиге закона", коју је издао цар Василије Македонац између 870. и 878. год., у 49. а у кашњим изд. у 48. гл. нашег званичног црквеног зборника „Крмчије књиге"). — Ако је заробљен отац н не врати се за 3 године, син његов може се женити (зак. гр. натпис 4. гл. 8.). Ако се 3 године не зна, гђе је отац, и је ли жив или мртав, онда синови његови и ћери могу законнто ступити у брак. Ако отац није при чистој памети, онда га замјењује ђед т. ј. очев отац (гл. 7.). Ако је одредио отац женинство (мираз) ћери својој, а кћи се међу тијем преда срамном животу, слободно је оцу, да је лиши нашљества (Крмчија стр. 562.). Епискон треба да казни свештеника, који би вјенчање извршио против воље родитељске (Крмчија л. 563.). Син, који самостално живи, а имаде потиун узраст, може' се женити и без воље очпнске (гр. зак. н. 4. гл. 12.). Исто тако и кћи, ако живи самостално, а потпуног је узраста, при том се отац не брпне за њезину срећу, може се