Дабро-босански Источник
Стр. 308
Д.-Б. ИСТбЧНИК
Бр. 19 и 20
8. Да сви свештеницп врше своје пастирске дужности тачно и да сваву окргркницу одмах ирепишу у свој циркулар, чим ју добију, као да се и протоколи воде; 9. Како није могуће свештенику баш онога дана кад који од парохијана слави, доћи и „славу очитати", то је одређено, да сваки парохијанин донесе кољиво у цркву или бар свештеничкој кући, но и сад их има који славе и без кољива. XIII. На свештеничкој сједници 13. октомбра 1888. говорено је: 1. Одређено је да сваки свештеник има купити књигу, у коју ће све АЕМ. окруаснице, које су од године 1882. па до данас издане, преписати, па онда и сваку другу, која редом буде долазила, има свакп тачно- и чисто преписивати и то све да буде готово до конца Децембра о. г. 2. 0 томе, како парохијани не поступају сходно наредби митрополит. окружнице од 7. Јула т. г. бр. 890., јер недају бир по одраслим мушкијем главама, а ни по старом, т. ј. по во- ловима. Варошани опет недају у то име по 1 ф. Сви се у опште противе и свештеничко запостављају ; 3. Достављенп су 62 пара безбрачно жпвећих 'у овомо протопрезвитерату са ознаком њиховпх имена и безимена. Неколицина их је призвато к сједници, те су опоменути они, који немају никакве каноничке сметње, а други да се раставе; — но ово су тешке ствари у овоме крају! 4. Пошто наши свештеници многп нијесу богословске науке ниђе свршивали, то да сваки има набавити књиге теолошке. и то : Догматику, омилитику, историју цркве и пастирско, црквено и наравстњено богославље, и да за то све полаже по 6 Фор. а. вр.; 5. Пошто овамо има тога доста, да дјевојка узме од једног момка новце, па га послије превари и на другу страну оде, то је наша сједннца закључила, да се то предупреди с тијем, и кад дјевојка узме н. пр. од једнега 20 Фор., па га превари и оде за другог, да му за то плати као глобу н у име трошкова још пол&впцу тога т. ј. 30 Фор. Ова установа већ је код нас ступила у живот и заиста мање их је, који варају. 6. Наш народ у опште одан је чаролијама и сујевјерију, зато је закључено, да се сваком даном приликом одвраћа свијет од тога, а женама,
које носе записе на врату или у косама, да се забрани св. нричешће ; 7. Да сваки свештеник, чим наступи нова идућа година, поднесе преко протепрезитср. уреда изказ о рођенима, вјенчанима, умрлима и број кућа и душа у својој парохији за ову годину. Котарској области да се подносе нзводци о рођенима и умрлима свакога мјесеца, но неви рекоше : да то чак ни нужно неби било, кад се отуд и поред свештсничких дознака, питају и сеоски кнезови о том. 8. Да свештеници у вароши обављају мало водоосвећење по кућама уз часни пост, а у селима, да се иде само ономе, који позове. (Овде је био обичај, да свештеник нде сваког поста водице свештати. но пошто је то скоро излишно постало, да свештеник тако често и скоро рећн забадава млати по кућама, те је у вароши овде тај обичај укннут још 1886., а одређено је, да у куће свештеник иде са богојављенеком водицом, уз часни пост и кад је чија слава (крсно име). Који би хтјео више пута, и уз остале посте, да му се долази, тај да позове. XIV. На ванредној свештен. сједници држаној 8. Децембра 1888. говорено је: 1. Пошто је свештеник романовачви Благоје Чавић 24/11 о. г. у ноћи преминуо, то му свештеници стојећи, са упаљеном воштаницом п један под епитрахиљом одпјевају ; „Со духи праведних" . . . „јектенију" и „Вјечнаја намјат". 2. Разговор о новом преустројству парохија у овом котару, које су врло лијепо разпоређене и удешене од вис. зем. владе, али је само I. част градишке парохије са 1829, душа, врло слаба, јер варошани сиромашни су и честој ноплави изложена; 3. Допис В. П. Конзисторије за у конкубпнату живеће од 18/11 т. г. бр. 1632, сједница узима на знање ; 4. О томе, да матрикуларни протоколи парохије Драгељске и романовичке нијесу никако рађени, да је парох Којић већ учпнио од прилике попис у селима: Мрчевци и СеФеровци, а свештенику Миладиновићу опет наређено, да то исто учини у Романовцима, Вилусима и Миљевићима — пошто је та парохија њима у привремену послугу предана; 5. Парох градишки Јово Суботић није издао правога пописа за свако село на по се, које му