Дабро-босански Источник

Бр. 21 и 22

Д.-Б. ПСТОЧНИК

Стр. 339

око 1730. до 1740. године 1 .) Кад се узме -ј рачун, да је речени „Херцег Стјепан", т. ј. принц Евгеније или неки од његових војсковођа, (Из историје се зна, да су Турци код Беча поражени 1683., па да су истјерани из Будима 1686., те да су отишли из Сријема 1688, па 1688. ђенерал Гвозденовић? отео је град Бербир (Градишку) у Босни ; (неки кажу 1689). Па то, да је неки војв^да Перчинлија 1690.. одвео Фратре, са 3000 католика, од Кисељака, код села ТГол.ане и Усина, близу Тузле. Што је на 6 сати блнзу Возућс. Те да је принц Евгеније, освојио и спалио Сарајево 1697 године) овуда прошао око 1690 године, те одма иза тога времена да су калуђери разбјегли се, ово море бити приближно истини; а још судећи и по томе, што натпис у Озренском манастиру свједочи, како је тај манастир — Озрен — прешао у руке поповима — посље налуђера — 7205 т. ј. 1697 године. Дакле кад је у то вријеме манастир опустио, могао је за вријеме од 40—50 година трајати, док се срушио. Имање манастирско, као што сам казао, била је земља у селима: Возућој Миљевићима, Осјечанима и Вуковинама. Прилично је, да су л.уди у Осјечашша и у Вуковинама рано истурчили се, те наравно да су и доходтке манастиру одрекли. У Осјечанима су и сад све Турцп, а у Вуковинама оД скора нма и Срба, пошто су Турци од куге помрли. После калуђера манастирска земља у Возућој и Миљевићима, остала је без господара за неколико година. Кад су то Турци видили, они да би ту земљу соби присвојили, слали су на људс у тим селима разбојнике, снлеџије и зулумћаре, којп су људима свака зла чинили; док њима већ то дојади, те неколико људи оду некаквом СеФер иаши, који је сједио у Црпој ријеци код Вареша, те му се потуже на зулумћаре. Он их лијеио дочека, те сажаљавајући их, пред ложи им: нека они изјаве да су његовп кмети х ) Налазио сам на једној књижици попа Симе, о коме ћу пооље говорити, неколико записака, у тим годинама, како су неки људи писали (давали) за покривање цркве, неко овна, неко овцу, и т. д.

па нико неће емјоти нападати их • а он им ништа узимати неће, — та Фала Богу имам и свега доста, — само нек се зна да су његови, даваће му _по једнот овна на годину од свакога гувна. У то вријеме било је једно гувно у једно махале, ђе су сви жито врли; веле да није било вишо него четири гувна у тпм селима. То је кажу тако задуго трајало. Његови синови кажу, да су им још по товар зоби узимали од гувна. А унуцп тога паше прошлу се, те испродају сву своју земљу — кажу да су имали 500 гувана; њихов је био сав Бирач, а такођер и Црна ријека и још много земље; — Возућу је узео Осман паша Градашчевнћ из Градачца, који је већином живио у Бпјелој у Посавинп. Он је од тије кмета узимао петину, а такође и његови синови, док . се није 1850 године третина установила. После тога давали су они третину од жита и сијена, а од воћа и поврћа, нијесу ништа давали, (ка 0 што и сад једне аге и бегови неузимају од поврћа и воћа ништа, осим од шљива) док није 1871 год. Мамут бег Пашић (Градашчевић) продао ту земљу Сарајлијама, Чомари и СоФтићу, за 400 кеса (т. ј. 200.000 гр. или 16.000 Фор) Сада ове нове аге (Чомара и Софт и ћ) у з и м а ј у имтретину, одсвегашто из земље расте, и тако су им зли, да су људи кроз ово неколико година в р л о о с ј ером аш ц л и, па ако јо ш у страј е, како је ово неколико пошљедних година, већина ће их раскућити. Несреће овога, а н свију другнје нашије манастпра, канда никад неће нестати. За њи канда неважи она пословица : ,/Гећ' ће вода, куд је текла". Наш тежачки народ узалуд је толике године јадовао п цвилио ; узалуд су остала млога згарпшта и сирочад нашега народа ; узалуд све то, јер је и данас патеник. Дочим они, који су од нас, и од нашије светпња поотимали непокретна имања, што који дан све боље то потврђују и тврђе повластице добивају на та отета добра. Изгледа баш као да божији гњев на нашем народу још се ублажио није. Гв се.)