Дабро-босански Источник

Бр. 21 и 22

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 341

славне дрквено-школске општине г. Стеван Черовић са настојател.ем М. Дужи преподобним Прокоиијем Јанковићем. Та красна кита сретаоца кренула се рано у јутру на границу котара уз звонење звона. Гомила народа мушког и женског старог и младог направила је два реда с једне н друге стране улице од улаза у варош па до улаза у храм. На челу једног редс поставила се српско православна опћина, а на чслу друг : поглавити господин котарски предстојник, витез Рукавина, св чиновништвом и градским заступством. 1 Јим се помолио Преосвећени на брпјегу Јасењу, одаклен се Требиње приказује као на длану, све стаде као укопано, звоно тихо брујаше наговјешћујући скори долазак. Тачно у једанаест сати 28. августа 1889 г. прије подне, Преосвећени ступи пред свој народ, пред своје миле и драге Требињце, који су му тако исто одани као и сваки Србин православни, коме још куца српска душа. Прва ријеч, која је поздравила његов долазак, јест у име народа на улазу у Требиње; изговорена је од члана опћине г Саве Петковића, који је шћео п умио вјешто и дирл.иво заузети неколико часака аремена те побудити громовито: „Живио !" на чему се Преосвећени очински и благо захвалио. Одмах иза кратког поздрава, кренуше се школе са чирацима и барјацима уз појање „Царју небесни", а за њима дивна слика ; „наш сиједи Архипастир" окружен народом п чиновништвом," — Е, Бога ти и Божију ти вјеру задајем, тако днван пролаз натјера ми сузу на очи те стојах пред црквеним вратима укочено и непомнчно, не скидајући очп са тако дивног призора. Под „славолуком", који је паправл.ен на улаоку у порту црквену, н на ком је писало „такав нам Архијереј подобаше", са „добро нам дошао" — дочекало је Архијепископа свештенство читавог иротопрезвитерата : Прокопије Јанковић Ристо Ковачевић, Јован Поповић, Марко Даниловић, Сава Даниловић, Марко Кисић, Васо Новаковић, ЈНпиро Лучић и Саво Пјсшчић, са надзиратељем, обучено у свечане одежде. Чим је Преосвећени цјеливао св. крст и еванђеље, пошао је за обученим свештенпцима у храм, ђе је пошље цјеливања икона и часне трапезе био поздрављен од надзиратења протопрезвите-

рата са скодном бесједом; иза чега је Преосвећени уз пратњу народа одсјео у сзој стан, у коме је пошл.е обједа и одмора све до вечери примао посјете од стране војничкпх и грађанских чиновника и многих грађана без разлике вјере. Прву је посјету примио од свог милог и драгог свештенетва, а затим од осталих. Тога дана у четири сата обдржавана је вечерња у очи „усјекновенија" главе св. Јована претече и крестителЈа снаситељева, на којој је Преосвећени одетојао у своме лијепо искићеном столу благосиљајући свој народ, који се у велик;>ј гомили окупио, да прими од његове свете деснице освећенп „хљеб". У вече тога дана бијаше красна свечаност. — За приуготовљеннм столом, трошком и трудом Српско-православног опћества бнјаше лпјеп број првих, чиновннка, грађанских и војничких са многим првљенцима из народа. Пошље здравице у Царско здравл>е од стране ЈБеговог Високог Преосвећенства, у здравље наше високе земаљске владе од стране нашег врлог етарца и протопопа Херцеговачког војводе Богдана Зимоњића, који је до Требиња Преосвећеног пратио, за здравље ЈБеговог Високог Преосвећенства од стране поглавптог господина витеза Рукавпне, у славу освећене заставе којој служе храбрп војнпци Аустро - Угарске монархије и наше домовине Босне и Херцеговине, од стране надзиратеља протопрезвитерата, на чему се захвалио господин обрштер Хорак — и пошље завршне од стране Преосвећеног народу н народа Преосвећеном, ето тн кроз варош наше младежн, да и она покаже, шта је шћела и могла да учини на уљепшање овог ријетког дочека. Све се може кад се хоће, па и наша младеж може у данашњим приликпма много, само ако хоће, и ако Је има ко да поведе и то са очинским савјетом, а не тирјанском руком, као што то може да буде уз оне старе заповједајуће рпјечи: „мораш". Милом Богу хвала код наше младежи није нн нуждно говорит „мораш" но само треба рећн: „ово је потреба", па су сви на окупу. И ова је прилика то показала, па је и наша младеж и у овој згоди образ освјетљала. У девет сатп, т. ј. иза поменутих здравица за свечаном трпезом, зачу се брујање омпљене српске пјееме „Радо иде Србин у војнике" из кола састављеног из више од тридесет гласова нашс