Дабро-босански Источник

Отр. 342

миле Србадије. Кад се „бакљада" приближила стану митрополитову којп је био красно освијетљен, стала и према прозору, наста нијема титпина, коју прекину Преосвећени Митрополит ступивши на прозор свога стана. На појав његов захорп се из множине народа и од стране бакљеносаца" громогласно: „Живио!" иза чега је један између младежи, српско-православнпх младића, поздравио Преосвећеног са дивном бесједом_ на коју је одговорио Преосвећенн Митрополит „својим милим и драгим Требињцима" са ријечпиа, које су гануле све присутне, без разлике вјере и закона, са ријечима, које су више пута прекпдате усклицима, са рпјсчима, које су опо мпи>але, на унапређење на слогу, на рад на Богоугодан и миран живот, те и на вјерност п оданост нашем узвишеном владару Ф. Ј. I., иза чега се отпјевала тихо и складно народна хпмна: Боже живи, чувај Боже". У овом тренутку у разним бојама отпоче ватромет, који је развеселио публику неколико тренутака. Иза поново изговорених неколико ријечи од стране митрополита, захорило се громко: „Живио!" и бак.т>ада је кренула кроз град у лпјепом реду пјевајућп омиљену пјесму : „Она.мо! онамо! за брда она"; а гости за постављену трпезу, коју су оставпли на сат пред поноћ, прекинувши срдачан разговор. Сјутра 29. Августа у 9 сити отпопела је бпжествена летургија на којој је чпнодјејствовао Високопреосвећени, уз шесторицу свегптеника са својим ђаконом г. Поповићем. Пза Еванђеља старац је ступпо пред народ и у дпвном говору поучио своје миле и драге Србе, као свој своје, што може поучити, пожеливпти им оно што себи п својима може пожелити, а томе смо се ми и надали од свога доброга пастира, који - душу и живот свој полаже за овце, за сво]у цркву за свој народ, за љегово црквено-школска и општинска права. Иза Божествене летургије свак се гурао да довати до скута његова, да ијелива његову свету десницу. Гледајућп пред црквом тај прпзор сјетих се оних ријечп нашег славног пјеснпка. Скупио се силан народ око старца смиренога . . . На њему је рухо сјајно брада му ]е сједа свилена, а то лице бљедо мпрно, по њему се благост слива. У руци му часни значе . . . са којим је сине Божпји искупио човјечанство . ... а народ се гура

Бр. 21 и 22

да цјелује крста света ... па да живи кроз вјекове . . . ." Кад се народ изређао, приступајући пред смирено лице свога духовног оца, што је трајало врло дуго (а тај дивни призор и сликан је, да остане пред очима дуго и дуго, као што ће остати у души свакога од нас који се ту догодио), кренуо се Преосвећени у потпуном „орнату" за школском дјецом и обученим свјепггенством у свој стан у коме је читав дан провео одмарајући се и са својим свештенством разговарајући се о свему на корист и потребу љихову. У сриједу 30. августа походио је све уреде и угледне лпчности, које су га походиле приликом његовог доласка, а у четвртак сјутри дан бавио се у манастиру Дужима, гдје је своје прво образовање отпочео као „ђак Саво" у манастиру. Дочеки иза дочека, весеља иза весеља свукуд и на сваком мјесту бијаху гђе се год појавио; а тако је било и овога дана. — Код развалина старога манастира Тврдоша дочек је био од лијепог броја сељана на коњма који га допратигае до у манастир, у коме је пробавио до пред саму ноћ прегледајући манастир, његове зграде, имање и све тпто се тицало управе. И ]а, као очевидац, могу се само о дочеку и о раду управе у ошпте, изразпти повољно, јер се нп]е могло примјетити ништа што није било на задовољетво Преосвећеног мптрополита, те је зато и бпо онако диван, весео п срдачан растанак, са народом и управом кад се Преосвећени кренуо пут Требиња праћен такође од множине народа. Ту вече т. ј. у четвртак приређено је сијело, онако под српску п старчнску, на коме се приказао комад: „крст и круна", пјевало, па и уз гусле, до неко доба ноћи. Овај комад у дочеку Преосвећеног, такође испао је на опће задовољство. У петак и суботу до вечерње, провео је Преосвећени походећи своју родбину и у пзвршивању службених послова, међу које треба поменут: 1. Свештеничку сједницу, којој је сам он предсједавао ; и 2. Сједницу српско-православног опћества, којој је такође пресједавао сам Митрополит. Кад би све описивао, шта се на истнма радило и претресало, отншло би на дуго и на широко; зато ћу само рећи да је испало обоје како се само међу Србима данас може желити

Д.-Б. ИСТОЧГИ1К