Дабро-босански Источник

Бр. 21 и 22

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 343

п тражити, јер је све било сложно и договорно, све братски и узајамно — све мило и лијепо. У Неђељу 3. Септембра такође Преосвећени је служио због годишњег парастоса упокојене Видосаве Черовиће супруге г. Стевана Черовића предеједника српско-православног опћества. На парастоеу изговорио је угодно слово надзирател. протопрезвитерата са благословом Пресвећеног, иза кога се лијепим редом кренуло до на гроб покојннце, на који је преосвећени положио вијенец, као честитој српкињп, као приложници наше цркве, као утемељитељици Фонда наше срнско-православне основне шгсоле у Требињу. — Управо рећи, за сво вријеме евога бављења, В. П. у Требињу могао је употребити само понеђељак на одмор; али шта ћеш ето ти еилесија наших српкиња и српкињица, да и оне у свом свечаном руву приступе руци свога оца: но баш кад је тако било, ја велим: па и нека је, ни то се у Требињу није одавно доживило, а у будуће шта нам Бог да. У времену свога бављења преосвећени је походио овдашње школе — са учитељима и ђецом разговарао опомињући их на послушност и на учење, те их и обдарио. Могу се госнода наставницн само похвалити и овом: приликом, као што су за похвале и приликом дочека. — И ако се каже: „у град кад хоћеш, а из града кад те пусте", ево дође дан растанка са Преосвећеним, а то је уторак 5. Септембра. — Дан је био врло мутан, али је онет чиновнпштва и грађанства било баш доста, са којима се срдачно растао изл.убио и опростио. Први је растанак био код манастира Тврдоша на г ј 2 сата од Требиња, а одатле коњма на леђз, па низ Требишњицу пут поља Попова и старог манастира Завале, кренусмо, па шта јаки Бог да. Грми, сијева али — којеза пута ваља ићи, јер давно еу рекли „ко одгађа не погађа", премда се у овом случају могло одгодити, јер се мени чињаше, таман сјели да се мало разговоримо, а оно: путуј! Е, са срећом: ево пу тујемо. Овђен би сад требао да хвалим појединце који су да рекнем понајвише радили да дочек исиадне што сјајније, али почем никако не могу из моје биљешке извадити оцјене као проФесор ђацима, јер овђе не бјеше проФесора ни ђака но све браћа така једнака; свак се натјецао ко ће што боље и више урадит. Но и то што није

јуначки са својим се хвалит, опет морам преко тог, да речем правила, прекрочит и речи браћи Требињцима: Бог вас поживио, тако вриједне и сложне, а Бог и душа то вам свак види и видиће ко год дође међу вас и буде имао посла са вама. Сад би требало да се потпишем па да, што но ријеч, прекинем, али почем ми се би жао одмах растати са митрополитом. то барем да га и овако пратим. — Елем на посао! Пошље неколико сати јахања, ето нас у село Луг; народ дочикан и гостољубпв, а свештенпчка кућа отворена, те ту да Бог поможе и одмора и пића и сваке ђаконије. Док се бављасмо у кући попреста киша, а кад на иут, ето ти кише у пут. „Е, Бога ми, ви ћете се данас напатити — рекох ја; а шта су ове патње према патњама, које се могу подносити у животу, па опет човјек остане жив" ? „Овуда је више пута као наш Ахипастир путовао пјешке са штапом у руци и са једним калуђером наш потоњи владика, обилазећи своју паству" — рече ми Преосвећени. Рјешивши се његових мука и патња, сјетившп се шта је претрпио за свој народ обрнух разговор на друго, па Бог и душа често на шалу; те у томе пролазасмо н чињаше се брже но иначе покрај многих села. Кад смо били покрај села Туља, рећи ће старац: „Оно вам је ђецо кућа нашег доброг Леонтија; а тамо мало преко брда, ту вам је село Мркоњић, родно мјесто задњег Срб владике Милутиновића". Ми само на те ријечи оборпсмо главе, те се замислисмо, а киша стаде јаче пљуштити, као да нам шћадијаше рећи: мало брже коракнимо јер је од Требиња до Завале 10 сати, а ми смо тек на по пута. Од сеља Туљз почиње^право Попово поље, а дотлен је чувена Шума Требињска, у којој роди добра дувана. Прешавши Требишрвицу на лијеву банду окренусмо низ само поље, које се иротеже као длан без и једног крша, џбуна или ти најмањег дрвета. Као год што сад изгледа „као да је вила чилим разастрла" изаткан од „еијерка" и кукуруза, без икаква другог жита, тако исто у зиму то поље изгледа као повеће језеро, јер бива све под водом. Како су око Попова пол,а по подножју брда раштркана све сама српско-православна гела, а у сваком опет по српска црквица и то све у шумици на маленим брдашцима, то све