Дабро-босански Источник

Св. 2

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Огр. 57

права по својој вољи и уступити га другоме, већ мора да га употрсби у свакој прилици, јер се тако врши задатак црквени. Стане ли радити друкчије, тада му црква одузима право и повјерење. — По праву имунитета ослобођено је свештенство од: рчботе, давања иргтреге 1 ) и стана са потребним намјештајем ; 2 ) туторства ; 3 ) од војништва. 4 ) Свештенику треба указивати достојну почаст при свакој, а особито јавној прилици. 6 ) Ко увриједи свештеника, нарочито кад обавља послове божје службе, казни се са строгим затвором од једног до шест мјесеци ; а ако је стијем скопчана и онаснсст, тада се казни са тешком тамницом од једне до ттегп година, а при великој злоби и опасности и до десеш година. °) Црквена правила казне са одлучен-ем. 7 ) — По дрквеним правилима 8 ) суд над свештенством треба да врши црквена власг и у грађанским стварима. Грчкоримски владаоци, н ако не свн у једнакој мјери, а и неки другн владаоци познијих вијекова, допушталп су епископима, да могу судити свештеницнма и за грађанске пријеступе. Данас су све државе одбациле то начело, те тако свештеник спада у црквеним стварима црквеном суду, а у грађанским, грађанскоме суду. Али грађански суд треба да обзнани црквену власт, кад поведе и доврши казнени поступак, да јој пошаље писмену пресуду са разлозима, који су јој за основ служили. 9 ) Ушљед осуде може свештеник да буде лишен награде н јавне или званичне службе, ал' чин му може одузети само онај, који 1 ) Форшпана, комора. 2 ) Само војнички свештеник исте вјере треба да се нрими у стан, ако је нотреба и у опште згогуће. (Наредба од 8. маја 1856. К. О. В. 8*. 21. N1-. 79.) 3 ) 11о австр. општем грађ. з,ак. §§. 192. 195. и 281. калуђери не могу бити тутори, а свјетовни свештеници могу, а к о х о ћ е. 4 ) По §.12. привременог обранбеног закона за Босну и Херцеговину и по окружници зем. владе од 14. Фебруара 1882. бр. 5065. опроштени су од војничке службе богослови и учитељи. По австр. закону од 5. Декембра 1865. §. 25. не иду у војнике свештеници и богослови, но ови попгљедни само дотле, док су у богословији и док вриједе као кандидати свештенички, Ако је војсци потреба од свештеника онда узима од онијех свештеника, којима војничка, обавеза у оиште није још изишла. 5 ) Н. пр. у суду му треба понудити пристојно мјесто да сједе и титулирати га, као што доликује његовом чину (бсћике : 1/ећгћисћ (1ез кап. Еесћ1ев, 4.изд. стр. 92. у пр. 10.) 6 ) Види §§. 333. и 197. казненогзакона за Босну и Херцеговину од г. 1884. — Ср. австр. казн. зак. §§. 122. и 153. 7 ) Саб. св. СоФије у цар. пр. 3; номок. у требнику ир. 79. 8 ) Халк. саб. пр. 9 ; карт. пр. 15. 28. 107. 9 ) Окружница зем. владе од 18. декембра 1882, г. бр. 37.348/Ш. ср. австр. закон од 7. маја 1874. §. 29.

му је и дао, и који има право да му да ? а то је црква, т. ј. еиискои њезин. *) б) Сваки јавни трудбеннк има право, да иште награду за свој посао, да може живити и уредно се владати. На томе основу јавл>а се н питање о издржавању духовништва у црквп божијој у исто доба, кад и уредба свештеничке дужности. У староме завјету Господ је наредпо, да Израилћани, којн су дошли у обећану земљу одаберу од свега својега имања десети дио у корист племену Левијеву, које је одређено било на свештеничку службу; 2 ) а Левити су били обвезани, да од свију својијех десетака дају десети дио својсму првосвештенику. 5 ) Осим тога јеврејско је свештенство уживало првине од свега, што роди у земљи ; 4 ) за тијем неки дио од жртвених приноса; 5 ) најпошље имађаху засебне градове, гдје живљаху, и предграђа за држање стоке. 6 ) У новомс завјету нагласио је сам Христос Спасител, пријеку потребу, да се свештенство уредно награђује, кад је рекао : Посжник је достојан своје плате. 7 ) Апостол Павао указао је и на средства за издржавање свештеника говорећи: Не знате ли, да они, који чине свету службу, од светгте се хране, и који олтпару служе, са олтаром дијеле ? Тако и Госиод заиовиједа, да они, који Јеванђеље ироиовиједају од јеванђеља и живе. 8 ) П заиста је прва три вијека хришћанска живило свештенство на рачун доброволних прилога у новцу и у разним природним приносима. Ориген 9 ) и Иринеј 10 ) свједоче, да су ирвице од плодова, што су хришћани приносили, служиле за припомоћ свештенству. Ове су првине п пошљо трајале, као што се види из неких правила црквених. ") Кипријан и "Тертулијан евједоче, да су вијерни п за вријеме гоњења, кад

I ) Осим наведенијех повластица постоје још и ове олакшице : свештеници и манастири у Босни и Херцеговини не плаћају иорез : 1) на 100—150 комада ситне стоке, по наредби зем. владе од 31. јануара 1881. бр, 1814. ; 2) на столарне ириходе или таксе, по нар. зем. вл. од 25. јануара 1882. бр. 23. 596. и 3. септ. 1883. бр. 11.946; и 3) на потпору, коју добију на годину дана.

а ) Број или 4. кн>. Мојс. 18 : 21.

3 ) Моје. кн>. 4. гл. 18: ст. 28.

4 ) Мојс. 4. књ. гл. 18. ст. 12—17; 5. књ. гл. 18: 4.

5 ) Мојс. 4. књ. гл. 18. ст. 8. 9.

б ) Мојс. 4. кн>. гл. 35. ст. 2—6.

7 ) Лука 10 : 7.

8) 1. Кор. 9: 13. 14.

9 ) Ориген књ. 8. против Целза.

10 ) Књ. 4. гл. 32, в. бсћа^ипа: СошрепсНит с1ез кап. КесМез сгр. 225.

II ) Ап. ир. 3. 4; тр. саб. пр. 28; карт. саб. пр. 37.