Дабро-босански Источник

Стр. 2.34

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Замисдимо, да ће дгх твој бити чврст и одважан, да ће ти дизати глас твој иротив еаблазни и да ћеш сачувати ч]1Сто срце у сред тијех ускушења, али оиет се тијем не ће свршитн, Ти ћеш: . стајати чврсто ме^у паством твојом, тн ћеш је добро нспнтати, ти ћеш увидитн и лтхознати све парохпјане и схватитн раздику морадног живота ноједннаца и свпх скуна. Твоја благочестива и добра духовна чеда тјешнће те и веседиће те. Но како ће горко жалостити твоје срце она, која с\" иошда стазом гријеха и поквареностн. Искварен је свијет. У њему је толнко зла, да се чудиш, како се п ссма земл>а не сруши иод тешким теретом људског неморалног живота и рада, зла и порока. На првом кораку ти видиш и такве ствари, које те растуже; тада знаш, како је човјек сажалења достојан н како ниско он може пчетп. Са ревношћу и љубављу одпочећеш старати се, да нађеш п повратнш заблуђеле; иа мјесто благодариости за твоју љубав п ревност, коју си и.м указнвао ради њиховог добра, предусрета те злоба п непријател.ство. Порок ннгда неће опростити ономе, који га нзобдичава и који показује људима његове хрђаве пош.ведице, а ово је баш и потребно да чини свештеник, ако жели да нснравп зло и одржп сабе од саблазни. Исто ће одмах подећети на тебе оштре етриједе кдевете и пакости. Често се деси, да при свем твом поштеном н праведном жпвоту, изнесу твоје име као неноштено п нехришћанско; па н с тпм се не свршава. Тн знапт да свештенпково издржавање и опстанак у парохијп зависи од његовим парохнјана. Твоји иепрнјатељи постараће се, да ограниче срества, којима се издржаваш, да изобличавањел тебе склоне твоје парохијане на своју страну. Ти ћегн их можда п сажаљеватп и трпје-

љиво подносити неправедно њихово изобличавање, али да ли ће ти будућиост моћи то подносити ? Тешко је, спне, гледатп страдања, која су тако близу нашег срца и осјећања. Лакше човјек подноси своја страдања, него лн што пх иосматра на ономе, према коме он нстински п од срца симпатпше. Зар није жалосио, кад отац ннје у стању, да подмири довољно и најнужније иотребе, од којпх зависи живот и здравље његово и породице му; није лп грозно, кад ее жени по усахнулим н мршавим образнма све већма купп бдпједило, које је п у гроб сатјера а само због хр^аве хране, нездрава стана, тешкпх трудова, којима се није прпвнкла; може ли остати хладан и равнодушан онај, којн гледа невино дјетешце, како малим ручнцама а са сузама у очима тражи од свог хранитеља нужни напитак, а он му ннје у стању да даде?! Страшно је п ужасно то! Велпком горчином напунп се човјечије срце тога часа, н тешко да би могле грјешне помисли овладатн његовом душом. Таква је бура свјетског мора, која је у стању да сруши лафу мира и задовољства, и да те отјера на раскршће свјетско. У твојој памети појавиће се с.ва црна дјела човјечија и све њихове грјешне стране. Правда твоје савјести неће те утјешити — не, она ће на брзо породити у теби сумњу н двоумлење. Не дао Бог да то искусиш спне! Поколеба ли невоља п бједа ма и мало твоју вјеру, све је пропало. Познавшп црну страну човјечанства н испитавшн неираведно гоњење, човјек може охладњети срцем. Тада је велпка несрећа за живот, јер као пошљедица таквог стања у нама се јавља нрезпрање п неповјерење према свијету, а ко допусти у свом срцу то зло, за тога је на свагда погинула радост н љубав у животу. Све ће му се иоказивати у жи-