Дабро-босански Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 237

својим сусједима, које су владаоце имали и како су ови уирављали са њима ; у кратко мора бити познат са прошлошћу свога народа. — Из црквеног појања мора српски учитељ извјежбати и научити своје ученике одговарагћу божествене литургије недељом и празником, празничним тропарима и другим најнужнијим стихирама појединих празника. — Нашим општинама црквено појање је најглавнији предмет. Не одпојили се само један пут како треба, већ примједбе и укори стижу са свих страна учитељу. Ако хоће да задовољи колико било општинп и црквеном благољепију, мора на рачун и на штету кога другог предмета држати појање или мора жртвовати појању оно вријеме, које би употребио на своју корист, на опорављање свог здравља у чистом ваздуху. У осталом неће ли ни једно ни друго, биће му још у напријед одказано мјесто и служба на дотичној школи. — Већином (не бих се преварио кад бих рекао и све) наше општине раздјељене су на двије или три партаје, странке. које се не слажу у начелима. Деси ли се учитељ у такој општини, то тешко, врло тешко да ће дуго ту учитељевати, јер задовољили једнима, чини на жао другима и обратно, а зна се да смртни не може двама господарима служити, јер или ће на једног мрзити а другог волети, или ће за једног радити а за другог неће ни марити. Не можете Богу служити ни мамону." (Мат. VI, 24.) Учитељ мора ако не са свима а оно с-а неколицином ђака присуствовати на пратњи прп погребу умрлог хришћанина. Не пита се да ли је учитељ свршио предавање или не, има ли времена да иде итд. него док га зовну, мора да нде, па било то у сриједу или неђељу, био празничан или школски дан. На светосавским бестедама мора особито у мањим варошима учитељ узети најглавнији посао, ако не и сав. Неће ми се замјерити ако речем, да се наша браћа клоне од тог бар овди, гди сам ја, и да се брину о својим пословима. Сву припрему, пискарање, састављање ваљаног програма мора учитељ примити и свршити поред свог главног посла. Не разумијем овди, да учитељ не треба то никако да ради и да ништа не приврједи, него мислим да треба да раде то заједнички са учитељем и они, који би могли и имали времена, а не на слабачка леђа и онако изнуреног учитеља свалпти толики посао, какав

захтјева једна бесједа, која треба и мора да буде достојна у свему и свачему великог учитеља народног —- светог Саве. Сви треба сложно да раде, бесједа није учитељева него је она српска. а у учитељу није усредсређено сво Српство, па за то треба том приликом сви заједнички да се ухвате у коло не беспосли чења него рада и припремања. Ако желимо »да бесједа буде срнска, треба у њој све да буде и урађено не од једног Србина, нег од свију дотичних мјештана Срба. Кад се све то узме у обзир, види сејасно као дан, да српска школа много школских дана и часова изгуби преко године, баш кад би тре бало да ради. Још кад се томе дода и неуредно похађање школе од стране ученика, види се јасна слика правог јада на овим школама, гђе један учитељ има не један или два него четирп разреда. Па још му није доста ни тог посла. Он мора често, врло често ждерати гуке прекора и примједбе и то не само од општине и њених чланова на сједницама и састанцима, него од сваког почевши од занатлијског шегрта па до предсједника општине. Сви хоће у томе да буду мјеродавне личности; сваки и свака увртили себи у главу да има власт да те најсвечаније исчешља, па још са таквим ријечима, које те немило дирају и вређају. Тако шиба учитеља српског и мушко и женско, старо и младо, богато и сиромашно, н то и код куће и на нуту, па чак и у школи иред ученицима. Сваки хоће школом да диктира; сви би хтјели заповједати и управљати. И онај, који је само прошао кроз школу, ушао на једна а изишао на друга врата, хтно би да над сиромашним учом стресе жестину своје јарости и љутње. Такав је рад у школи, таква је управа већине наших. општина. Још ако и при таквим приликама није учитељ заузет за своју свету дужност, ако од срца и с вољом не ради свој посао, у напријед се може знати успјех његов и школин у једној години. Да пређемо сад на издржавање школе. Општине наше плаћају учитељима б— 600 Фор. годишње са станом и огрјевом. То плаћање иде још да ли и како ли онди, гђе општина располаже каквим фондом или закладом. Али како ли је у оним мјестима, гђе тога нема'? — Ту мора сваког мјесеца заћи један од дућана до дућана, те купити за учитеља плату, па ил' добити ил' не добити на вријеме свој крвљу и