Дабро-босански Источник

Стр. 238

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

знојем заслужени новчић. — Сада уобичајише општине, да сазидају по једну кућу или двије, па кирпјом њеном да покрпвају или бар олакгаавају трогакове гаколске. Таквпх кућа ииа по у Сарајеву, Зворнику а сигурно и по другим мјестима. (?) Сад хоће и Мостарци да зидају светосавски дом од 30—45000 Фор., у којој ће бити једна дворана за бееједе а друга за пјевачко другатво „Гусле". Они имају за бесједе ОФицирску касину. доста велику просторију, али они траже комодитета. Да они толики новац друкчије расположе, да га употребе на другу цијел. бол,е бп било; већу би корист толика сума донијела и њима и циелој Босни и Херцеговини. За 10—15 година виђали би се живи интереси по свима крајевина нагае земље. Нека се толико пе размећу новцем, јер њихово је мјесто велико, родол.убиво и богато. Онн како су могли жртвовати до сада толики трошак на гаколу могу и од сада ; онп имају средстава, јер и црква и школа, сви заједно и појединци за себе располажу и материјалним средствама и вољом за напредком своје школе. —• Морално је начело: бирати између два добра веће а између два зла мање. И та замисао њихова није хрђава ; збиља је племенита и сваке похвале доетојна, јер од свог грла откидају да би само живот њихове школе био трајнији и здравији ; — али кад се по мом не мјеродавном мњењу може с тим новцем дати већа корист и њпма и свој њиховој браћи, за што не бих за љубав већег, општег добра жртвовали мање добро. Не велим ово из каквих не родољубних намјера, него само износим своје мишљење, са искреном жељом да они о њему добро промисле прије него ступе на тај посао, т. ј. на зидање оног дома, да се не би рекло доцније: пошље боја копљем у трње. Црквено-школска опгатина у Зворнику почела је зидати једну зграду од 6—7000 Фор. то је нама потребно, јер Фонда немамо, црква нпје најбогатија, варош је малена, Срба је мален број, па сад док нешто могу нек ураде. Хвала им кад се старају о сигурнијој будућности евоје школе, која би без те куће врло тра.ваво животарила. У сврху довршења те зграде правила је општину и лутрију о светосавској бесједи са 1200 срећака, па од тог је прбдано једва једна

половина. Прпход је изнио 400 Фор. преко расхода, али био би и већи да се Србадија наша бол.е одазвала молби њиховој. Са свију страна скоро стизаше натраг срећке са одговором да се нису могле продати Прото у вароши Д. нашао се чак побуђен послати општпни све срећке са овом п оваком пропратницом: „Овај уред и покрај најбоље воље потписаног, не може се примити распродаје лозова, па мака/р они и гуловљавали оастанак те школе!!". Какав је утисак учинио поступак његов и на наше Србе и на иновјерце може знати сваки, који иоле схваћа дужноет и задатак отачаственог свештенства. * * Српске школе код нас нсмају никаква надзора од стране какве претпоставл>ене власти. Над школом обично води тобож неку цензуру један између чланова општине, али да ли је такав надзор не само од једног него од цијеле општине сходан и умјестан и да ли одговара сувременој педагогији, може се лако знати. Да је среће као што није па да ми имамо за наше школе у Босни и Херцеговини један црквено-, школеки савјет, који би одредио једног стручног надзорника да у извјесно доба године похађа гаколе, прегледа и оцијени рад и успјех учптел.ев, ми би далеко бол>е с тим етајали. Јер тиме би се и учите.к бол,е могао слагати са опгатпном, не би имао тако лако прилике да с њима ступи у борбу. Ја мислим да тај баш надзор појединца проузрочи хрђав одношај између учитеља и општине, те учител. на велику штету школске наставе пошл.е 1—2 године иде у други крај. —• Таквом стручном цензуром биле би у евима српским школама једне иете књиге, једнака учила и учевна средства, истовјетан метод предавања, а не би као данас, колико школа и учитеља толико разних праваца иредавања и толико различних наставних градива. — Свакојако трошак око таквог надзора не би био велики према користи, коју би оно доносило на жртвеник народног напредовања и бољитка. — Дај Боже да и то скорим дочекамо и видимо! Д. В. 0. учитељ.