Дабро-босански Источник

Стр. 240

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

једном у годпни нред свима служи, те и да ио једну свештено радњу оипше, на свјештеничкој еједници ирочита; псто тако да се учини и у ногледу црквених бееједа. г УШ. Ибог тога што се јога виђају записп : иа врат)', у капи или иа мипшци иаших парохијана, а врачарнце и гатарпце и данас варају и муте народ; то с-е упутисмо да на ту губу у нашем народу строго пазпмо, па п искорјењујемо, а то иде најбоље при освећењу „масда" или, при „исповједашу;" то исто да се чини и према другим сујевјеријама (празновјерицама.) IX. Како у овом протопрезвитерату, готово свако се.до има цркву, то према правилима ријешисмо да се све свештенорадње обављају у храмовима, разумије се осим на болесницима; јер се укпђело, да се то до сад није чинило. X. Када је наш народ обилан, причама, загонеткама и иародним пјесмама, то се на овим састанцима унутисмо, како се има кунити то народно благо, не смећући са ума ни иародно лијечење. XI. Да се не би загубила старинска мјеста, плн можда преотела, то се рјешава, да се на развалинама старих цркава, манастира, градова и гробљу чине летургије нли опијела за народне добротворе н упокојене ктиторе и приложнике цркава и српеко-иравославних школа. ХП. Предсједник препоручује неке књиге, а особито оне из којих бп се поучили тумачити евето еванђеље н употребнти за наук у свепггенорадњама; те се п ријегаи

да се на идућој сједници на ту цијељ положи по негато новаца, као н то да сви свегатеници вазда држе „Источиик" као лист, којп излази на нагау потребу. XIII. На овом састанку поучисмо се како се воде матрикуларни иротоколи п пздају изводи из истих протокола, п како се воде заппеници за елужбена пиема, као п како се иста склаиају. XIV.' Да бп сваки свегатеник, као пзвргаитељ еветих тајапа и молитвеник за све вјерие, имао п уживао, као таковп, глаеа п погатовања; то се рјегаава, да сваки евештеник уиути туђег парохијанина на дотичног пароха, ако би што молио или желио — јер смо ми првп позвати показати народу, да сваки од нас има једнаку власт којом нас је Дух светп оснажно, за свегатенорадње, прн светом рукоположењу. Ово рјешење изазвала је та околност, гато се опазило, да се, понеки не]је свегатеник проглашује чудотворним т. ј. да он има чудотворне књиге, а ннко више, и да само његова молитва помаже, XV. У смислу окружипце В. Пр. Мптрополије, бп ријешеио, да сваки свештеник у празннчне дане окупи око себе ђечицу из својпх села п иоучи их у вјеронауци, према „катихизисима" које је надзиратељ подарио и разаслао ђеци и парохијалннм уредима. XVI. Односно помагања један другоме у свештенорадњама, договорно је усвојено: да један другог позива пнемено и службено са назначењем: зашто ? — ; а изостапак, тим нстим путем да се има пзвинити. Х^П. У смислу окружпице сједница се нзјасни еа већпиом гласова — јер их је