Дабро-босански Источник

Отр. 242

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

лико и да се види да смо браћа и синови једног оца, а богме и зато ,,што више очпју, више впде". Овако учинише и наша браћа у Босни поносној; а нама треба да је жеља, да заједнички радимо. „Жеља нам је, да се на наш договор угледа н наш мидн херцеговачки народ". Објаснивши надзиратељ свој рад у том погледу, као и то, како се може доћи до повољна резултата — прешло се на одредбу цијена за поједина чинодјејства свештеничка, као и на то: како се имају иста купити у парохији. XIX. По прочитању рада свпју досадашњих сједница, као и не прочитаних окруж-< ница, иријављају сви свештеници сједници да ни један нема какове размирице са ! својом у Хрисгу браком и заказујV својг идућу сједнпцу за у манасир Дужи.

XX. Записници сједница имају се подноситп иа увид н одобрење ВЕ>. В. Преосвећенству нашем љубљеном Архипастиру г. СераФиму Иеровићу; а ако је могуће да се изнесу на јавност у нашем лпсту „Б.-Х. Источнику". «■ Број 411 ~АЕ М. Х .-ЗГ Овај главни, и за штампање спремљенп извбд из записника оједнпце српскоправославног свештенства у требињском иротопрезвитерату, од надзиратеља Саве Пјешчића поднешен, иа потврду — одобрава се, е тим да се у листу Источнику од ријечи до ријечи штампа. У Мостару 18. априла 1890. АЕ. и Митрополит Херцеговачко-захумеки: Серафим.

о 0 преуређењу српско-православног богословског сјеменишта на Рељеву.

У пошљедње вријеме повела се ријеч, да нам је у просвјетним ириликама Босне и Херцеговнне на дневнои реду питање, о реорганизацији наше богословије. Потребу о преуређењу богословије потакла је АЕ. и М. Конзисторија у Сарајеву, којој као првој духовиој власти у земљи, по природи саме ствари, на првом мјесту и припада право надзора, као и дужност старања о напретку богоеловског сјеменишта на Рељеву. Служећи се тијем правом, и вршећи савјесно своје дужности у томе правцу, АЕ. и М. Конзисторија и треба да буде најбоље обавештена, да ли и у колико одговара данашње устројство богословског завода правој цијели својој : по могућности што бољем васпитању, и што стручнијем образовању срцско-православног свештенства за Босну и Херцеговину. Истакнувши потребу о преуређењу богословског завода, узрекла је она, и конетатовала, посредно, да уређење заводно некако неодговара више сво-

јој намјени, да наши богослови, односно свештенпци. по општој и стручној образованости, што ју стичу у богословвји, некако не стоје на оном ступњу интелигенције, на коме би им ваљало стајати ирема високом позпву и чину своме, и према сувременим тготребама ове земље, кад је иастало вријеме мирнога културнога рада, вријеме утакмице у просвјети. АЕ. и М. Конзисторија је пратила допис ректорату рељевеке богословије, под бр. 1856., дана 27./X., 1889., којим је свратила пажњу цјелокупног наставничког особља на потребу преуређења тога завода, у смислу савршеније спреме свештеничкпх кандидата, и затражила је његово стручно мишљење у тој работи. Допис тај гласи: „Пречасном ректорату српско-православног богословског завода." „Прије него што би се учинио конкретан предлог Високој Земаљској Влади, са којег гле-