Дабро-босански Источник

Срт. 244

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Задужбина Херцега 0 Међу најзнаменитије споменике старијег доба у Боснп-Херцеговпни, који до данашњега дана оетадоше поштеђени од неумитиог зуба времена, може се несумњиво да уброји горашка црква, — задужбииа Херцега СтеФана. Није то можда, љепота н огромност грађевиих размјера, или њезина макар и некадања дивота и сјај, и.ли пак богаство ове грађевине, који јој дају права, да буде уврштена у ред најважнијих споменика ове земље! Ништа од свега тога, век једина околност, да она самијем својим постојањем баца нреважан, јасан зрак у мрачну хнсторију вјерскпх одношаја босанске државе у XV. вијеку — доволша је, да докаже њено големо знаменовање. На темел>у оно мало хиеторнчних података, што се до данас нафоше, утврђено је, да је у босанској држави рецимо само XV. вијека, била главном владајућом вјером: „вира косћнскд, црккка коскнска." Ту босанску цркву скоро сви писци хисторије овијех земал>а, а према томе и сав учени, особито страни свијет, на темељу неких, већином заиадних, страних података, држе да је била јеретичка (богомилска патаренска), — које је држање прешло у потпуно увјерење, пошто на жалост не бијаше досад познат још ни један израван споменик, који би својом јасношћу и непобитношћу био употребљен као доказ противнога мишљења онијех, који се трудише у правцу, да докажу. да владајућа црква босанска није била јеретичка. х ) Пошто је пак Херцег СтеФан, којега у дотичнијем списима на нстоме теЈ ) Др. Б. Петрановић, у дјелу : Еоголшли. Црккка коскнскд и КрКСТ /АНИ. *) Ову знамениту старину доносимо у овом ле епархије за 1890. годину.

геФана код Горажда,*) мељу, па јотп зкфу најревније посљедоватеље и поборнике богомилства убрајајл*, — у првој половиии XV. вијека саградио себи задужбппл" у виду источно-православне цркве, — то је тај његов чин л'право драгоцјени прплог иросуђивању односа средњевјековне босанске цркве, кбјој је п Херцег СтеФан свом ревношћу п преданошћу својом припадао. 1 ) Црква Херцегова код Горажла, досада је једини споменнк, којега је провиђење божије срећом сачувало, да послужи као израваи" и иепобитан доказ, да Херцег СтеФан ннје бно богомил, и да црква босанска, која се у разним босанеким државним актима спомиње, није била збориште (општина) јеретика (богомила, патарена, маиихеја), већ црква православног тииа п суштине. У томе дакле и лежи сва знаменитост горашке цркве. Све до најновијег времена, била је ова задужбина предана потпуном забораву, нарочито пак шира публика није могла нн да елути, да ли у опште и постоји, и каково знаменовање нмаде скромни храм божији у Подрињу, у срцу његовом код Горажда, на домак славног града Самобора. Тек кратак спомен у хисторији српске књижевностп од Стојана Новаковића, па онда опис митрополита, тадањег архимандрита С. Косановића у „Гласнику срп. ученог друштва", од год. 1864., бијаху до најновијег времена Ј ) Херцег СтеФан у повељи о измирењу са сином Владиславом вели : На тои постакисд10 ск'кдок{ и србдитслб к»крЕ нашЕ Д'кда коскнскога и ш ни/ик к'|. поглакитЈе\'к кркстиганк. а на другом мјесту : . . . . и к'|. строинико/иа ли+>\ г коиЈЕ/ик коуде господинк гостк Радинк . . . Миклошић, 46. гу прештампану из првог шематизма херцеговачко-захумске Уред.