Дабро-босански Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 245

једине внјести о тој задужбини, но које ипак не могоше да у таковој и толикој мјери пробуде у срп. народу и у учевним круговима интересовање о њојзи, каково она ио своме значају потпуно заслужује. У новије пак вријеме покренуто је у нашој књижевиости нешто живље расправљање о тој цркви 1 ), тако да изгледа, е је настало врнјеме, да се спозна, оцијенп и уважи значај херцегове задужбине у оној мјери, коју она својом знаменитошћу захтијева. Цошто држим, да бп у многоме погледу било од користи, да се што више н цотање дозна о тој херцеговој задужбини, то сам се потрудио, да према садањем стању ствари саберем могуће податке и јавности предам потањи опис споменуте цркве, благодараћи уједно најсрдачније горашком свештенику госп. Арсп Ноновић (Косорићу), на његовој предусретљивости и готовости, те потиори, коју ми је исказао приликом ирибирања појединих података, н по чијем су ириповиједању прибиљежени сви податци, а нарочито онн што потнчу пз још не пропале народне иредаје, — изузевши писмене споменике, којн с-е у самој цркви налазе. I. У најљепшем предјелу старе ејевероисточне Херцеговине, у питомој, башчн сличној долини дринској, око 3 Д сата хода на исток од вароши Горажда, у крају, ^е шум валовите Дрине, ноглед на равно, плодно иоље и ведичанствене околне планнне, буде у побожној души још јачи осјећај сазнања п див.вења Створитељевој величини, Ј ) „Криви натиис Хери,ега, СтеФана на цркви у Горажду", у „Гласнику земаљског музеја у Босни и Херцеговини", год. ХВВО' Књ. I.*' „О натпису Херцега СтеФана на Горашкој цркви". — „Босанска Бнда" 1889. год. бр. 10. н 11.

саграђена је год. 1440. Херцегова задужбина на иодножју сгрмога бријега ,. Градина", на лијевој обали Дрине, а у данашњем селу Сопотници. С тога је управо вазда, а особпто о лијеиим л.етнпм јутрима, ирава наслада човјеку, да се нађе код ове цркве. Према народном нричању, на ономе мјесту, ђе је сада црква, било је раеноложено древно Горажде, које се тада звало Ерменија. Кашње се та насеобина раселнла и варош Горажде нодигло на садањем свом мјесту. Мучио би се могло одредити у колико та традиција означава право стање етвари, а још мучније проиаћи, да ли је то било нрије или нак поеље градње цркве, и којим се поводом догодило ; но ипак се, ирема многијем знацима може још и сада судити, да је на сиоменутоме мјесту, морала иекада бнти какова јака насеобина (можда какав рнмски ЕгтеиЈиш), — дочи.м је туде еада незнатно сеоце од неколико далеко размакнутих кућа. Држим, да не би било на одмет, када би се могло знати, које су све околности, својим утицајем створиле V души Херцега СтеФана таково расположење и одлуку, да гради себи" задужбину у виду православне цркве, и да је гради баш у срцу Подриња, V горашкол1 крају. Утпцаји су били разни, а један п то најважнији, религиознп утицај, јасно је исказан у натпису над вратима те цркве, који гласи овако: Кк /1'кто сцмд аак рдкк \"с8 с8 гднк стфан вкздвмго^ \*рЈ<и счто велико<ина Х^ка георпа. л\оле-ел»б. дапо/иолитсе № лигк гр■кш1гк/ик клдц"к /иоел!§ \-сб. Дакле Херцег СтеФан год. 6954. од створења свпјета, (1446). подиже храм св. Георгију, да тиме себи грјешном стече хадатајство светитељево код Христа Бога.