Дабро-босански Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 0

Годема побожност и потпуна преданост својој светој ирађедовској вјери учннили су, да Херцег СтеФан нође трагом славннјех вдадалаца дома Немањина, па да угодп не само своме особном вјерском мувству. нехч) да тиме још јамачно НЈШдобије што већу љубав и оданост свога народа, да стече моћну потпору цркве, која, како се у циједој прошлости народа нашег указује, не само у Србији, већ п V ]Јосни, бнјаше гдавни ослонац и теме .1> развитку и оистанку државе, чиме је он својој државној творевшш од год. 1444. (успостави Херцеговине) прибавио благослов п нотиору иародие цркве своје, коју је цијелога живота свога безграннчно уважавао п њеном се суду нредавао. Да је пак управо горашком крају пала у дио сре^На, да у своја њедра прими завјет вјерске ревности херцегове, — није могло бити без којег нарочитот повода; но у томе погдеду ннјемогућеприбавит нпкакових непосредних поузданих нодатака. Алп пошто је у хисторијској науци овда онда дозвол.ена упогреба иретиоставака, које су основане на појединнм сродним Фактнма, — то ће се и у овим ретцима иокушати, да се ио могућности расвијетли и то пнтање. Горашки крај бијаши свима члановима славне породице Хранића омил>ен. Великн војвода Сандаљ већином је . 1:>ето проводио у своме славном граду Самобору, 2 сата источно од Горажда, на огранку планине Гостуњ, на десној етрани Дрине, — а зна се, да се и Херцег СтеФан у томе крају бавио, што свједочи једна његова новеља, издана у Међурјечју, у долини рнјеке Јањине, на иодножју града Самобора. Херцег СтеФан нмао је осим Самобора још више х^радова II другог носједа у Подрињу, па је још к томе, судећи по некојим знацима, го-

рашки крај могао бити кодијевком те славне породице 1 ), • пошто н[)ва појава њена пада у ври јеме по заузећл- Подриња, к'ада је бан, нотоњи крад> Твртко поставио Вука Хрању, војводом у Захумљу. К томе се у наедову Херцега СтеФана надази израз „Кнез Дрпнскп" 2 ), којн ће иазив заис/га и.матн да буде више као ознака његовог пдеменског насљедног краја, него ди државне покрајине. Додајмо к томе, да је горашки крај, већ по геограФСком подожају своме, као пограничан са Србијом н Босном, а нарочито у то доба бно од особитог значаја у бићу његове државине, онда ће тиме гдавноме бити указане приднке, које сл г учиннде, да је Херцегова црква саграфена код Гој )ажда — које је у томе времену бидо трговачко средиште Подриња. Тај чнн, да је Херцег СтеФан подигао петочно-иравосдавну цркву стоји годемој опрјеци са твр^ењем дотичнијех писаца босанске иовјести, који тврде: да је он управо бпо један од гдавиих и иајревнијих поборника богомидства, јер је сасвијем јасно, да у томе едл т чају јеретик Херце-г Сте<1>ан, не би могао иодизати иеточно-правосдавну црквл'. Д'

Ј ) Код цркве се налази надгробна илоча кнеза Радослава Ширинића, па је то можда споменик онога кнеза Радослава, што се у Сандал>евој опоруци наводи међу родбином, која има у другом реду право насљедства војводине оставштине. (Даничић-Мајков, хистор. срн. народа). У Горажду имаде породица презименом „Косача*', а у правцу према Сарајеву 2 сата од Горажда нланина „Храњен" (Раљен) — што би све могло бити у ирилог горњој претпоставци- 2 ) Именом „Дрина" означава се у народу само го рашки предјео. Чајничани и Фочани зову људе истог предјела „Дрињаци", а говори се н. пр. „Узео Дринку". У шематизму Дабро-босанске епархије од год. 1883. на стр. 16. имаде пасус: „ Јелача умрије у Дриње." То: .,ВК Д(нпгк' јамачно означава какав град у Иодрињу, а то би могао бити онај безимени град, чије се развалине налазе на бријегу више цркве Херцегове. Војвода Добруњски „Тезаловић" спадаше у родбину Херцегову, пак све то служи у потпору тумачењу, да наелов „Дрински" означава својство Херцега СтеФана, као господара предјела и града „Дрине", који би свакако имали бити његовом и његове породице колијевком и првобитном постојбином. Ио томе „Кнез Дринеки"*не означава Херцега СтеФана као господара у државном смислу, над покрајином „Подриње", која је много ширег обима, него ли сам предјел „Дрина."