Данас

U stvarnosti gore nego u reportažama

Jirži Dinstbir o Ijudskim pravima a Hrvatskoj

Split - Specijalni izaslanik UN za Ijudska prava na području bivše Jugoslavije Jirži Dinstbir izjavio je da „pomno prati šta se događa u Hrvatskoj", ali da „ono što je video na terenu izgleda gore nego u novinama". ,JZnam da če se situacija teško promeniti i da treba vremena da bi se izgradila zemlja koja nije uništena samo ratom, nego i raržnjom među narodima“, rekao je Dinstbir za splitsku Slobodnu Dalmaciju. „Razgovarao sam s Ijudima koji ne žele da čuju za Srbe, Hrvate, Muslimane, pa nam predstoji iscrpljujući put ka pomirenju", rekao je Dinstbir i dodao: „lako težak, to je jedini put". „Mislim da je sada glavni zadatak hrvatske vlade izgradnja infrastrukture i taj proces bi trebalo da ide brže", rekao je Dinstbir i dodao da ~ni Srbi ni Hrvati ne žele da se vrate ukoliko im se ne osiguraju minimalni uslovi za život". Dinstbir je situaciju u BiH ocenio kao „veoma složenu" i istakao da ~latentau opasnostpredstavljaju i pojedine grupe u Hercegovini koje zahtevaju priključenje Hrvatskoj, čime bi se, ako ništa drugo, povroiile međunarodno priznate granice". Prema njegovim rečima, na planu Ijudskih prava najviše moraju da učine lokalni lideri koji su i najodgovomiji za stanje na terenu. Dinstbir je ocenio da bi sloboda medija u Hrvatskoj trebalo da bude mnogo veča i da bi i „novinari trebalo da odigraju svoju ulogu". „Slobodu ne dobijate besplatao, za nju se treba boriti", rekao je Dinstbir i dodao da međunarodna zajednica može da pomogne, ali da je na samoj državi da na kraju o tome odlučL (Beta)

SAD prete povlačenjem vojnih snaga iz Evrope

Američka kampanja protiv Međunarodnog krivičnog suda

Rim - SAD su upozoriJe Nemačku da će razmotriti svoje vojno prisustvo u Evropi ako budući međunarodni krivični sud, koji će se baviti ratnim zločinima, bude ovlašćen da sudski goni američke vojnike, navodi se u dokumentu u koji je agencija Rojters imala uvid. To upozorenje je jedno u nizu oštnh poteza administracije ame ričkog predsednika BOa Klintona usmerenih prema najbližim američkim saveznicima, s ciIjem da se ograniči moć Međunarodnog krivičnog suda, tvrde diplomati. Agencija Rojters navodi da je imala uvid u stenogram prošlonedeljnog telefonskog razgovora između američkog sekretara za odbranu VOijema Koena i njegovog nemačkog kolege Folkera Rijea, te da je Koen izneo najoštriju pretnju u tom smislu. Američko Ministarstvo odbrane odbacUo je, međutim, te optužbe kao „potpuno pogrešne". Prema stenogramu iz Koenovog kabineta, Bon je predložio da se na konferenciji UN u Ri-

mu potpiše sporazum kojim bi se budući Međunarodni krivični sud ovlastio da pokreće procese protiv osumnjičenih za genocid, zločine protiv čovečnosti Oi ratne zločine, čak i ako zemlja iz koje potiču nije potpisnica tog sporazuma. Koen je u razgovoru sa Rijeom rekao da je Vašington pre svega zabrinut mogućnošću da američki vojnici ne postanu „magnet za politički motivisane optužbe". Šef američke delagacije na rimskoj konferenciji prošle nedelje takođe je otvoreno upozorio da će se SAD „aktivno suprotstaviti" formiranju suda koji bi polagao automatsko pravo na proganjanje zločina protiv čovečnosti ili ratnih zločina. Diplomati u Rimu smatraju da su SAD prinuđene da se oštro suprotstave formiranju takvog suda, jer gotovo da nema nade da će Kongres u kome republikanci čine većinu ratifikovati sporazum o njegovom formiranju ili prihvatiti učešće u finansiranju te institucije. (Beta, Rojters)

Obračuni u Belfastu

Belfast - Severnu Irsku su i juče potresali sukobi pripadnrka protestantskog reda Oranž i policije. Najveći obračuni protestanata i bezbednosrdh snaga dogodlli su se u Belfastu, a u Portadaunu je zbog posedovanja oružja uhapšeno 13 lica. Ogorčeni zbog zabrane prolaska tradicionalne parade njihovog reda Oranž kroz katolička naselja, protestanti su juče na policiju u Belfastu bacali benzinske bombe. Snage bezbednosti, postavljene iza barikada, odgovorile su upotrebom plastične municije. U ovim obračunima nije billo žrtava. (Rojters)

Sta je Moskva obećala za paket kredita

Riiska Duma aocela razmatranie vladinih nredlom

Moskva - U donjem domu ruskog parlamenta Dumi juče je počelo dvodnevno vanredno zasedanje posvećeno vladinom paketu antikriznih mera za oporavak privrede. Vladin paket, čija sudbina zavisi od odluka mahom opozicionih poslanika, u neposrednoj je vezi s tek odobrenim zajmovima Rusiji, dužnoj da prema kriterijumima finansijskih institucija zajmodavaca sprovede ozbiljne privredne reforme. Dumom dominira opozicija koja se u proteklih šest godina protivila zapadno orijentisanim tržišnim reformama ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Mnogi deputati sada žele da saznaju šta je to sve Moskva obećala da bi od kreditora dobila najavljeni paket pomoći od 22,6 milijardi dolara. Predsednik Đume Genadij Seleznjov novinarima je pred jučerašnje zasedanje izjavio da će deputati tražiti od ministra finansija Mihaila Zadornova detaljnije informacije o kreditima. Zasedanje Dume počelo je nekoliko dana pre sastanka uprave MMF koja idućeg ponedeljka treba i formalno da potvrdi isplatu prvog dela zajma Rusiji, odnosno šest milijardi dolara iz paketa odobrenog za ovu i iduću godinu. Sukcesivno odobra-

vanje delova zajma zavisiće i od procene koliko Rusija ispunjava kriterijume željenih reformi. „Ako su ti zajmovi lek koji će omogućiti vladi da nastavi kao što je radila u poslednjih nekoliko godina, onda

su štetni", izjavio je novinarima Vladimir Lukin iz liberalne opozicione partije Jabloko. Ali, dodao je Lukin, ~ako su podr.ška za radikalne i cz‘'i!jre .corme poreza i buo eta, za jaču borbu protiv kriminala i korupcije, onda moramo da prihvatimo te kredite". Vladin paket antikriznih predloga obuhvata radikalne promene u kompletnom i dosad potpuno neefikasnom poreskom sistemu i druge mere koje treba da povećaju budžetske prihode, kao i poreske olakšice industriji radi podsticaja dugoročnog rasta. Deputati su u prvom čitanju prihvatili neke od novih zakona, ali su druge odbacili ili odložili s tvrdnjom da su neprihvatljivo opterećenje za već teško pogođeno rusko stanovništvo.' Vođa komunista u Dumi Valentin Kupcov izjavio je da neki zakoni neće odmah dobiti podršku, ali da je Duma spremna da im tokom leta posveti više specijalnih zasedanja. Lisf Izvestija nagoveštava u svojoj jučerašnjoj analizi postojanje dogovora iza scene, po kojem će Jeljcin odustati od primedbi na zakon o zemljištu kojim je Duma ograničila slobodnu prodaju zemljišta, a zauzvrat dobiti odobrenje mera protiv krize. (Beta, Rojters, AP)

MMF traži ubrzanje pomoći Bosni

Vašington - Međunarodni monetarni fond pozvao je zemlje i organizacije koje su obećale pomoć Bosni i Hercegovini da übrzaju donatorske isplate. „Bilans izvršenih isplata u ime pomoći je manji od sume obećane u programu pornoći", istakli su članovi Administrativnog saveta MMF. Oni su“pozvali donatore i kreditore da rade na „prevazilaženju jaza u finansiranju prema dogovorenim rokovima i u dogovoreno vreme“, navodi se u saopštenju MMF. Članovi Administrativnog saveta su istovremeno pohvalili uspostavljanje jedinstvene valute u BiH i pozvali entitete da prihvate i brzo sprovedu reforme u bankarskom sektoru i program privatizacije u celoj zemlji. (Beta)

Poslednje pripreme za sahranu Romanovih

Jekaterinburg - U ruskom gradu Jekaterinburgu obavljene su poslednje pripreme za prenos posmrtnih ostataka poslednjeg ruskog cara Nikolaja 11, koji će biti sahranjen u Sankt Petersburgu u petak. Posmrtni ostaci Nikolaja II i ostalih članova dinastije Romanovih biće preneti uz sve počasti prvo do crkve u Jekaterinburgu, potom na aerodrom i specijalnim letom do Sankt Petersburga, gde će se sutra obaviti ceremonijalna sahrana. Vernici na ovoj fotografiji mole se na mestu gde je streljana carska porodica. (Rojters)

EU odbila Moldaviju

Kišinjev - Evropska unija nije prilivatila zahtev Moldavije da ta zemlja postane članica Evropske konferencije, konsultativnog političkog teia sačinjenog od 15 clanica EU i zemalja koje su kandidati za prijem u Uniju. U svojstvu predsedavajućeg EU, austrijska delegacija saopštiia k da Moldavija ~u dogledno vrcme" neće moći da postane č 1 ica Evropske konferencije. (Be' )

Strah od širenja EU

Beč - Više od polovine stanovnika Austrije, koja je 1. jula preuzela predsedavanje Evropskom unijom, smatra da planirano proširenje „petnaestorice" donosi samo probleme. Prema ispitivanju javnog mnjenja koje je sprovelo nekoliko austrijskih instituta, taj stav izneio je 52 odsto ispitanih Austrijanaca. Sanu 30 odsto anketiranih trenutno smatra da širenje EU donosi prednosti. Jedino prijem Mađarske u članstvo EU nailazi na odobravanje kod većine Austrijanaca koji najviše strahuju za svoja radna mesta - 28 odsto njih strepi da će ostati bez posla, jer bi prijemom novih članica sa istoka zapadne zemlje „zapljusnuo talas stranaca koji bi dolazili i tražili posao. Takođe, postoji strah od jeftinih proizvoda sa istoka i ekonomskih problema tih zemalja. (FoNet)

l0

j>anas Nje gazete e mire mjafton

retvrtak 16. jul 1998.