Данас

Novi most udaljio Bukurešt i Sofiju

Kriza na Kosovu i međunarodni putni pravci na Balkanskom poluostrvu

Rumunija optužuje Bugarsku da forsira varijantu koji odgovara samo njoj i traži „svoj“ deo budućeg transportnog kolaća; izvesno je da će u bilo kom slućaju gubitnik biti Jugoslavija

Specijalno za Danas Bukurešt - Iza diplomatski uglađenih rečenica koje su odslikale uspeh upravo održanog sastanka u Sofiji premijera Bugarske, Turske i Rumunije, Ivana Kostova, Mesuta Jilmaza i Radu Vasilea, u rumunskoj javnosti se naknadno saznalo da je jedno konkretno pitanje u bugarsko-rumunskim odnosima ozbiljno opteretilo ove razgovore. Radi se o pitanju izgradnje novog mosta na Dunavu, kojim bi'se povezale ove dve zemlje, a 0 čijoj lokaciji dve strane nisu mogle da pronađu zajednički jezik. Premijeri tri vlade bavili su se na sastanku u Sofiji pripremama budućih susreta na visokom i najvišem nivou, kada ove zemlje treba da zaključe značajne aranžmane o pretvaranju njihovih teritorija u široku zonu slobodne trgovine, na principima i u skladu s njihovim zajedničkim opredeljenjem da stupe u Evropsku uniju. One takođe rade i na zajedničkom rešavanju kompleksnog pitanja borbe protiv organizovanog kriminala i transfera ilegalnih emigranata, kao i droga i oružja preko njihovih zemalja. Sigurno je da pitanje saradnje u oblasti saobraćaja 1 transporta robe ima veliki značaj. Ispoljene razlike oko lokacije budućeg mosta na Dunavu ukazuju.

međutim, da se oko tog pitanja prelamaju ne samo različiti interesi u oblasti saobraćaja, već i pitanja od najšireg strateško-političkog značaja, oko kojih interesi Rumunije i Bugarske, objektivno, nisu i ne mogu biti podudarni. Modernizacija brzim tempom Rumunska strana otvoreno je optužila svoje bugarske kolege da bez konstiltacija sa njom favorizuju za njih poželjnu varijantu izgradnje mosta na zapadu dve zemlje, na trasi VidinKalafat. Zadatak da u javnost lansira neprijatnu činjenicu o nesporazumu sa sastanka na nivou premijera dobio je, verovatno ne slučajno, rumunski ministar

saobraćaja Trajan Basesku, za koga je dobro poznato da mu diplomatsko izražavanje baš i nije jača strana. Direktno i otvoreno - kako to inače radi i kada su u pitanju odnosi na domaćoj političkoj sceni - Trajan Basesku je podsetio bugarskog premijera da svaki most ima dva kraja i da se ovaj zajednički projekt na Dunavu ne može graditi bez saglasnosti rumunske strane. Ukoliko bi se usvojio bugarski koncept za lokaciju i izgradnju mosta, to bi značilo da bi se u Sofiji prelamali praktično svi putevi sa zapada i severozapada, odnosno oni koji dolaze iz Srbije i Rumunije, za pravac prema Bliskom istoku i centralnoj Aziji. To bi istovremeno značilo i potpuno marginalizovanje Rumunije i njene teritorije kao putnog pravca prema ovim izuzetno značajnim područjima. Za razliku od ovakvog bugarskog predloga, Rumuni se zalažu da se most izgradi dalje na istoku i da poveže Magurele i Nikopolj. Most bi se tako stavio u funkciju i povezao s autostradom Budimpešta-Bukurešt i rumunskom crnomorskom lukom u Konstanci, Ovaj putni pravac je praktično ~profunkcionisao“ za vreme embarga i sankcija koje su bile na snazi prema SR Jugoslaviji, a njegova najveća slabost bili su izraubovani putevi, koji nisu ni bili projektovani da podnesu tako veliki transport robe preko rumunske teritorije. Zbog toga su rumunski putevi u veoma brzom tempu modernizovani, a pristupilo se i projektovanju i izgradnji deonica novog auto-puta Budimpešta-Bukurešt. U prilog rumunskom konceptu saobraćajnog povezivanja Centralne i Zapadne Evrope s područjem centralne Azije i Bliskog istoka idu ekonomski motivi, ali i ne manje značajni strateški- i politički ciljevi i interesi. Rumunija predstavlja prirodni most između evropskog zapada i kavkasko-kaspijskog područja, koje leži na novootkrivenom podzemnom jezeru nafte, koje je možda i veće od nalazišta u Persijskom zalivu. Ova prvorazredna energetsko-strateška činjenica predodređuje ovu zemlju ne samo za transfer nafte, već i za puteve robe i Ijudi u oblast koja će počev od ? n OP zrbeležiti sada lo si<n 'mmislivi ekonomski razvoj. Na čitavom iom prostoru, koji podrazumeva značajan deo Rusije i teritorije bivših sovjetskih republika u Istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, živi više od 320 miliona sta-

novnika, što znači da tamo postoji tržište veliko koliko i današnja Evropska unija. Da bi ono „profunkcionisalo", neophodna je izgradnja savremene saobraćajne infrastrukure, a pre'švega moderne putne i železničke mreže. Utieaj na investitore Pored Rumunije, i druge zemlje crnomorskog regiona lansiraju projekte za nove puteve transporta, pre svega nafte, a zatim i Ijudi i robe preko svojih teritorija. Nedavno su rumunski predsednik Emil Konstantinesku i njegov kolega iz Azerbejdžana . Gajdar Alijev prezentirali projekt povezivanja pomorskih puteva između Bakua i Konstance, a koji bi se nadovezao na auto-put KonstancaBukurešt-Budimpešta. S te centralne putne magistrale račvali bi se najkraći putevi i veze Zapadne Evrope s kavkasko-kaspijskim područjem, kao i regionom Bliskog istoka.

Novi most na Dunavu, kako to predlaže rumunska vlada. ima zato za ovu zemlju odlučujući značaj za usmeravanje saobraćajnih i robnih tokova preko njene teritorije. Njoj u prilog ide i nestabilna politička situacija na području bivše SFRJ, a posebno u Srbiji, odnosno na Kosovu, na kome se, kako se ocenjuje, razbuktava novi lokalni rat u koji, ako ne bude držan pod kontrolom, može biti uvučeno čak pet balkanskih država. Time „rumunska verzija" buduće saobraćajne infrastrukture, uz ekonomske, dobija i dodatne, ne manje značajne političke i strateške argumente. Ti argumenti će takođe bitno uticati na odluke evropskih i međunarodnih investitora i drugih svetskih ekonomsko-političkih centara moći o novim putevima nafte, robe, kapitala i Ijudi u razvojno „probuđenom" području Istočne Evrope i centralne Azije.

[Beta]

Mirko Atanacković

FOTO: DANAS

Sukob interesa: Rumunski premijer Radu Vasiie

Koridor broj 8 zaobilazi SRJ

Južne balkanske ze’mlje Makedonija, Bugarska i Albanija - postigle su dogovor o izgradnji saobraćajnog pravca nazvanog koridor broj 8, koji je sastavni deo infrastrukturne mreže evropskih zemalja i koji podrazumeva putne, železničke i telekomunikacijske veze. Na nedavnom sastanku u Ohridu đonete su odluke koje proizlaze iz projekta za razvoj južnih balkanskih zemalja što ga je još 1995, u okviru paketa inostrane pomoći, predstavio američki predsednik Bil Klinton. Učesnici ohridskog sastanka bili su ministri za saobraćaj Makedonije, Bugarske i Albanije, američki ambasadori u Skopl’" Sofiii i oko 150 posiovnm ijuui (od čega jedna trećina iz SAD) i predstavnici evropskih banaka i finansijskog sveta. Rasprava u Ohridu vođena je na osnovu projekata

Američke agencije za trgovinu i razvoj (USATD) koja navedeni program pospešuje kreditom od 30 miliona dolara. Makedonski učesnici predložili su projekte tri putna i dva železnička pravca čija će izgradnja koštati 850 miliona dolara. Bugari su predložili infrastrukturne projekte u vrednosti od dve milijarde dolara. Albanski učesnici nisu došli s usaglašenim predlogom projekata, pa je ostavljeno američkim ekspertima da u okviru potreba projekta koridor broj 8 predlože pet osnovnih. Eksperti na sastanku u Ohridu razmatrali su ukupno 29 projekata. Zanimljivo je da je jugoslovenska strana prilič r '" uzdržauo reagovala na ov'i dogovor, iako svi odobrem projekti predstavljaju nesumnjivo iskliučivanje SRJ iz projekta i planova koridora broj 8. (Tiker)

Citat

„Jednostavno, ponašali smo se kao da tu nema nikoga i sve je proteklo u najboljem redu.“

DŽILBERT,

, suprug žene kojoj je saopšteno samo ime Elizabet - a čiji je porođaj uživo prenesen na Internetu

Antiratna kampanja

Distribudja letaka Antiratne kampanje zavrsena je u Beogradu u nedelju, 12. jula 1998. godine. Do sada su naše letke videli građani Preševa, Bujanovca, Trgovišta, Vranja, Medveđe, Bojnika, Kuršumlije, Blaca, Prokuplja, Lebana, Leskovca, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada, Crne Trave, Vlasotinca, Babušnice, Dimitrovgrada, Pirota, Niša, Svrljiga, Aleksinca, Soko Banje, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva, Raške, Novog Pazara, Tptina, Nove Varoši, Prijepolja, Priboja, Cajetine, Ivanjice, Lučana, Oačka, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Jagodine, Cuprije, Paraćina, Boljevca, Zaječara, Negotina, Kladova, Majdanpeka, Bora, Kučeva, Petrovca, Malog Crnića, Golupca, Velikog Gradišta, Požarevca, Smedereva, Smederevske Palanke, Velike Plane, Lapova, Varvarina, Kosjerića, Bajine Bašte, Ljubovije, Malog Zvornika, Krupnja, Loznice, Mionice, Valjeva, Koceljeva, Valjeva, Vladimiraca, Šapca, Bogatića, Šida, Sremske Mitrovice, Rume, Pećinaca, Obrenovca, Üba, Lajkovca, Lazarevca, Barajeva, Sopota, Aranđelovca, Topole, Mladenovca, Pančeva, Kovačice, Alibunara, Plandišta, Bele Crkve, Vršca, Sečnja, Zrenjanina, Žitišta, Srpske Crnje, Kikinde, Subotice, Bačke Topole, Apatina, Vrbasa, Stare Pazove, Iriga, Inđije, Beočina, Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Titela, Zablja, Temerina, Novog Sada.

Četvrtak, 16. jul 1998

11