Данас

Kviz

ÜBEDUIVE POBEDE Koristeći brojke 1,2 i 0 pogodite ishode onih finala svetskih fudbalskih prvenstava u kojima je pobednik übedljivo trijumfovao. Ukoliko vam se učini da u određenom slučaju ni jedno ponuđeno rešenje nije tačno, upotrebite nulu.

TAČNI ODGOVORI: 2,1,1, 0 (4:2], 2, 2,1, 0 (3:0)

H NAĐITE ULJEZA 7 U svakoj grupi pojmova nalazi se po jedan bitno različit od ostalih. Pokušajte da otkrijete tog uljeza.

TAČNIODGOVORL L Francuska - jedina od pne četiri ekipe na fudbalskora Monđijaiu nije ni jednom poražena; 2. Stam - nije gnlman; 3. Mć - nije selektor rcprezentacija Hrvalske; 4 Tiram - za razliku od ostale trojice svojih dnigova, Tiram nije na Mondijalu bio isključen; 5. Cezare Maldini - on je selektor rgjrezentacije Italije, a ostala trojica su igrači; 6. Stanić - taj fuđbaler je reprezentativac Hrvatske.

DESETNAJBOL3IH ’stsssssssssjssssssssssssssssjsssssssss/ssssssssssssssss/sssssssss'ssssssssssssss/sssssssss Na levoj strani su nazi-1 vi 10 prvoplasiranih eki- f I pa sa, pre cetiri dana za- j I vršenog, fudbalskog Mo- \ ndijala u Francuskoj, a j I na desnoi imena njmo-1 vihnajboljihpojedinaca. | I Vi samo treba da spojite f | prave brojke i slova. | 1. Francuska a. Bergkamp 2. Brazil b. Vijeri | 3. Hrvatska c. Laudrup I 4. Holandija d. Mihailović 5. Italija e. Zidan | | 6. Argentina f. Ronaldo | 7. Nemačka g. Šuker I I 8. Danska h. Batistuta I 9. Engleska i. Birof \ 10. Jugoslavija j. Oven I I I TAČM ODGOVORI; I-e, 2-1,3- j |g, 4-a, 5-b, 6-h, 7-i, 8-c, 9-j, 10-d. j

SmbramimJimmče

Bahatost novopečenih bogataša

Za razliku od zapadne Evrope, gde se povećanjem broja automobila na ulici povećava i broj saobraćajnih nesreća, situacija u istočnoj Evropi je malo drugačija. Tamo se broj saobraćajnih nesreća raste u sjdadu sa povećanjem sodjalnih razlika. Što više luksu-

znih automobEa u saobraćaju - koje po pravilu poseduju i voze novopečeni bogataši - to je više saobraćajki. - Uzrok leži u činjenici da je, nakon pada komunizma, kapitalizam proizveo velike razlike u finansijskoj moći pojedinaca. Nova klasa bogataša sklona je despot-

skom i arogantnom ponašanju prema onim Ijudima koji nisu “na njihovom nivou”. Jedino što je njima u glavi jeste pokazivanje sopstvene moći. Kupovinom luksuznih, brzih i kvalitetnih automobila inostrane proizvodnje, koje većina stanovništva sebi ne može da priušti, smatra-

ju da imaju sva prava da se superiorno ponašaju i na druniu. Nažalost, superiomo ponašanje podrazumeva i krajnju nesmotrenost u odnosu na “niže klase”. Broj pregaženih nesrećnika i saobraćajnih udesa uveliko se pripisuje ovoj “kvazi-visokDj” klasi Ijudi, koja ne haje za svoje siromašnije sunarodnike, koji mahom voze automobile domaće proizvodnje ili automobil uopšte i ne poseduju, izjavljuje psiholog Dejvid Krus, profesor statistike na dižavnom Univerzitetu u Arizoni. Njegovo mišljenje je da će veća ekonomska ravnopravnost i dostupnost skupih automobiia širim slojevima u zemljama istočne Evrope, uzroke saobraćajnih nesreća približiti statističkom proseku zapadnog sveta. - Nažaiost, do porasta ekonomske moći većeg broja stanovništva ništa se značajno ne može promeniti. Novopečeni moćnici, koji su po pravilu bogatstvo stekli na nezakonit način, ne obaziru se ni na kakve zabrane i kazne, s obzirom da im ni podntićivanje nije strana pojava, smatra dr Dejvid Krus.

Krpa

Vladan Đorđević

Đanašnji oblik reči krpa nastao je od sveslovenske i praslovenske imenice k’rpa čiji je koren indoevropsko (s)ker- = rezati (isti kao i za pridev kmj), koje je proširenjem pomoću p u nižem prevoju dalo, takođe indoevrospko, qerep- sa značenjem krpa, obuća. Suđaje su po zariimanju predilje i tkalje. Kroz niti osnove razapete između nebeskog i zemaljskog valjka tkalaacog stana uphću i sabijaju potku i stvaraju novu. Presecanje vrpci na razboju je rađanje uobhčenih, međusobno prepletenih zamish i njihovo otiskivanje u let čarobnog ćihma, lepršavost odežde, duhovnost tapiserije, podatnost posteljine, pa čak i prostrtost saga, ah nikako u dronjavost krpe, Krpa se ne tka, nego se iz izatkane cehne izrođuje. Tkanina kojoj je od zasnivanja namenjen i u nju utkan usud krpe, cepanjem se uzduž i popreko kasapi, dere i raseca u paramparčad do komadića vehčine priiagođenih nameni, pogodnih za rukovanje i podobnih bacanju u otpad bez žaljenja. Da se potka ne bi pre vremena razbežala i rasuia, ivice krpe se posuvraćuju i gustim bodom prišivaju u obrub. Time domaće abadžije, švalje i terzije i strani šnajderi osiguravaju ograničenost i opstajanje stalnosti oblika i kada se središnji deo proseni, pocepa i preobrati u rupu. Tako okrpe svaku krpu. Korisnost krpe čine njene šupljine koje upijanjem svakog sogrešenija i prljavštine kojih se dotaknu pogane sebe, a onečišćenom viaćaju zasenjujući spoljni sjaj i čisto-

tu. A ne grebu. Mnoštvo prožLmajuće upredenih niti, svojim uporednim nedodirivanjem i ukrSajućim sukobljavanjem do umrtvljujućih čvorova tvori privid celine, ali je u svojoj razjedinjenosti samo silesija okvira za rupe, prevelike da umreže ono što nije tvar, a nepropusne za sirovost i grubost odbačenog, prosutog, izbljuvanog i palog. Smisao krpe se ostvaruje isključivo voljom i rukama drugih. Kratka razdoblja očišćenja posledica su bolnog uvijanja do isceđenja, nagrizajućeg potapanja u hemikalije, paklenog iskušavanja u proključaloj vodi, vešanja do udrvenjenog rasušenja i poravnavanja pod užarenim pritiskom. Krpa sve trpi. Bleđenjem i tanjenjem krpa sa police pretvara se u pačavru, da bi skončala u prašini poda. Jaka boja, koja god bila, ima razdražujuće svojstvo crvene krpe koja nuka na pomamnu upotrebu do isprano belog, do mlohave istrošenosti, kojom ni druga krpa ne može da se zakrpi i od koje ni krpara za gaženje ne može da se satka. Takva krpa ne nalazi zakrpu. Krpa - krpu - krpi je način preživljavanja krpe od čoveka, adrapovca koji kao udaren mokrom krpom trpeljivo sneva u krpama i koga jedino tralje i rite, koje krpari dronjama i prnjama, dele od potpune golotinje, i deteta sirotinjske majke - krpeži, koje je razbor svelo na saznanje da krpež kuću drži. Previjanjem hladnih krpa, istorijsko naravoučenije da “ne biva pita od krpa”, već je nadgrađeno iskustvenim da “hiva pita od krpa, al’ se ne je’”. Dalje iskustvo se još stiče. Mcžda će neko i to da pojede.

Četvrtak, 16. jul 1998

1.1930: Uragvaj - Argentina 5:1 4:2 2.1938: Italija - Mađarska 4:2 5:3 3.1958: Brazil - Švedska 5:2 4:1 4.1966: Engl. - SR Nemačka 4:0 3:0 5.1970: Brazil - Italija 3:1 4:1 6.1978: Argentina - Holandija 2:0 3:1 7.1982: Italija - SR Nemačka 3:1 2:0 8.1998: Francuska - Brazil 2:0 4:0

1. FRANCUSKA 2. BARTEZ 3.ŽAKE BRAZIL TAFAREL ZAGALO HRVATSKA LADIĆ IVIĆ HOLANDUA STAM HIDINK 4. ZIDAN 5. VUERI 6. SAVIĆEVIĆ BLAN ČEZARE MALDINI STOJKOVIĆ DESAI ROBERTO BAĐO STANIĆ TIRAM PAUUKA STANKOVIĆ