Данас

Dekan Marojević radi za ocenu "posebno se ističe"

profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu

Na prvoj sednici Naučno- nastavnog veća Filološkog fakulteta, koju je vodio novoimenovani dekan, Radmilo Maroje vić, podneo sam ostavku na sve funkcije koje sam do tada obavljao. Tada sam, u formi obaveštenja, dao ostavke na funkcije šefa Katedre za opštu lingvistiku, upravnika Centra za postdiplomske studije i člana Komisije za plan i razvoj na Filološkom fakultetu. Tada sam rekao da ostajem u nastavi, ukoliko ne budem odstranjen delovanjem novouvedene autonomije Univerziteta. Moja ostavka je, znači, bila jasan izraz protesta protiv novog Zakona o univerzitetu koji, između ostalog, omogućuje vladi da postavlja dekane koji, na svom fakultetu ne bi bili izabrani od kolega. Jednostavno nisam hteo da imam bilo kakvu funkciju po tom Zakonu o univerzitetu, ali želim da ostanem na fakultetu, u nastavi, jer se osečam potrebnim studentima i mlađim kolegama - kaže u razgovoru za Danas, redovni profesor dr Ranko Bugarski, jedan od prvih sa kojima je novoizabrani dekan Radmilo Marojević, preuzimajući mkovodstvo, došao u sukob. Posebno su Vas pogodile tvrdnje novog dekana da su, u stvari, ~te ostavke iznuđene"? - Novi dekan je nedavno, na konferenciji za novinare koju je držao na Fakultetu rekao da ~su te ostavke verovatno iznuđene, jer profesor Bugarski treba po slovu zakona 1. oktobra da ide u penziju". To njegovo objašnjenje nema nikakvog smisla. Ostavke nisu iznuđene, a ja sam već imao rešenje kojim mi se po odluci prethodnog dekana,

produžava rad za još dve godine. Čak i da nisam dobio produženje, ja bih na Fakultetu ostao do penzionisanja, i zašto bih onda, davao ostavke baš u trenutku kada Marojević preuzima dužnost, po novom Zakonu, ako ne iz protesta. Sve to je sasvim nepotrebno, jer situacija je u osnovi čista. Pitanje je samo odnosa novog dekana prema meni i mome radu i njegovih namera, a on je očigledno odlučio da me isprati u penziju, Koji su razlozi za to? - Iz kojih razloga - to je drugo pitanje, Nastavni razlozi sigurno ne stoje. On govori da je potrebno moje penzionisanje ~da bi se raščistio teren za mlade kadrove" i da bi se „kabineti oslobodili za njih“. Karakteristične su to formulacije. U mom slučaju ništa od toga ne važi. Ja nikome ne blokiram put time što ostajem u nastavi, mene čak nema ko da zameni. Nema nikoga ko sad sedi tu i čeka da ja budem penzionisan, pa da napreduje. Ne kažem da nema niko kompetentan, našlo bi se kompetentnih Ijudi, ali treba neko da se pripremi za preuzimnje tih predmeta. Vi ne možete nekome reći 1, oktobra, evo od sutra preuzmi postdiplomske studije da predaješ opštu lingvistiku, sociolingvistiku... To se, ipak, mora

pripremiti, ako ovo treba da bude ozbiljan fakultet. I naravno ostaje problem desetak magistranata i doktoranata koje sada vodim. Sve se to seče ukoliko ja budem oteran u penziju (ako to bude pravno moguće). Novi dekan je nedavno ocenio da je „veći Vaš ugled u kulturnoj javnosd nego Vaš stvami naučni doprinos"? - Ja neću sam da sudim o svom naučnom radu, ali moram reći i da Marojević nije kompetentan da to čini. On najveći deo onoga što sam ja napisao i objavio ni-

je ni video. Verovatno je pročitao neke moje knjige, sigurno je pročitao razne moje popularnije tekstove, ali radovi po kojima sam poznat svetskoj naučnoj javnosti objavljenl su u publikacijama koje Marojeviću u najvećoj meri nisu dostupne i na jezicima koji mu nisu dostupni, a to su pre svega engleski ali i drugi zapadni svetski jezici. Prema tome, ne može biti govora o nje-

govoj kompetenciji da ocenjuje moj naučni rad u celini. Ova njegova ocena, pretpostavljam da je mogla biti motivisana samo njegovim odnosom prema mom stavu o aktuelnim domaćim jezičkim pitanjima, a to nije od juče. Proučavali ste agresivni jezik rata, a na toj, već pominjanoj konferenciji za novinare, Marojević je rekao i sledeću rečenicu: ~oni su zviždali dok je srpski narod krvario"? -To je primer jednog autoritarnog pristu-' pa koji ne trpi pogovor, pristupa čiji nosilac unapred sebe proglašava arbitrom, neporecivim, u svim stvarima. Takvom čoveku prosto čovek ne može da se suprotstavi. Ako se suprotstavi, ne samo da će biti žigosan, nego pregažen ako je to moguće. Ja sam malopre skrenuo pažnju na sintagmu „raščišćavanje terena“, On smatra da će mojim uklanjanjem da se „raščisti teren“, „oslobodi kabinet" i to već dovoljno govori. Međutim, ovo pitanje koje ste postavili deo je jednog šireg pitanja, a to je odnos prema nacionalnom interesu srpskog naroda. Ja ne mislim da se interes zastupa i brani onako kako to veruje Marojević. Prema nekim Marojevićevim izjava-

ma, izgleda da ste u pravu. Mogli biste se i sada sporiti oko istih pitanja? - Mogli bismo se i sada javno sporiti kako se ovaj jezik zove, kako se može legitimno zvati, postoje li Hrvati, Muslimani, Crnogorci, postoje li nacionalno deklarisani Jugosloveni, ili su sve to Srbi, samo što to ne znaju - a on zna sve to. Srbi su ako govore štokavski, a Hrvati mogu biti samo čakavci, čak ne mogu biti ni ako govore kajkavski, jer ako govore kajkavski onda su, valjda „Slovinjci", kako ih Marojević zove.

Dakle, ne mislim da se time zastupaju pravi interesi srpskog naroda, kao što ne mislim da su se zastupali u ratovima na ovim teritorijama poslednjih godina, kao što ne mislim da su se na najbolji način zastupali ni u delovima Hrvatske, ni u Bosni, kao što se ne zastupaju ni sada na Kosovu. Ne raogu samo ratnički pokliči, trube, i vojnička i policijska čizma da sređuju stvari. Ukratko,

u današnjoj terminologiji, ja ispadam izdajnik srpkog naroda, jer ne mislim tako, jer imam nešto diferenciranije poglede na sve to, a Marojević valjda ispada vrhunski patriota. Eto, u okviru te pojednostavljene opozicije, sigurno se nalaze razlozi pojačanog Marojevićevog animoziteta prema meni. Kako objašnjavate njegovu nameru da reorganizuje Filološki fakultet?

- U osnovi Marojević radi ono zbog čega je doveden i zbog čega je imenovan, ali radi i više od toga. On radi za ocenu ~naročito se ističe". Naime, on je doveden kao i svi ovi drugi dekani po novom Zakonu, sa namerom da se Univerzitet pacifikuje, da ne bude više studentskih prote-

sta, kako oni kažu ~da se univerzitet vrati nauci“, a to zapravo znači, naravno, ~da ne talasa politički". Da se Univerzitet dovede pod apsolutnu političku kontrolu to je jedini smisao ovog Zakona i, to pod parolom depolitizacije. I ovaj dekan govori da neće biti nikakvih političkih aktivnosti. A kud ćete veću pohtičku aktivnost od te da vam vlada nametne dekana iz redova jedne od vladajućih partija. Svi listom, dekani i rektori su iz vladajuće koalicije. I onda se kaže: neće biti političkog delovanja na fakultetu. Čovek da bi bio dekan ili rektor mora da pripada vladajućoj partiji i da izvrašava njene naloge. Prema tome, to je jeftina demagogija. Kakva je trenutno atmosfera na fakultetu ? Šta kažete na predlog da se ukrupne katedre? - Ne može biti govora o akademskim motivima za sve ovo što se događa i predlaže. To će uneti organizacioni haos na ovom fakultetu. Podstaći će grupne i kolektivne animozitete. Ljudi su inače veoma nezadovoljni ovim što se radi, zabrinuti, neki su i preplašeni, a neki najavljuju odlazak sa fakulteta. Stvara se, dakle, jedna velika količina negativnih posledica, a zašto se sad to sve radi? Da je ukrupnjavanje katedri nešto dobro, sigurno ne bi čekalo Marojevića, da danas on to smisli. Mnoge od tih katedri postoje već više decenija, neke preko sto godina. Osnovali su ih vrlo ugledni Ijudi ove nauke i kulture, Imali su ugledne nastavljače. Kako to da se niko nije setio da eto anglistika i germanistika treba da budu zajedno, ili srpska i opšta književnost i slično. Jedini razlog koji ja vidim, jeste pojačana politička kontrola. Oni koji su ga doveli možda nisu mislili da li će on sve ovako da uradi, ali to je drugo pitanje. Zato se sada neko češe po glavi. Poenta te neverovatne reorganizacije jeste da se učvrsti vlast jednog malog broja Ijudi i, naročito jednog među njima, to jest dekana. Posebno „veliki posao" dekan je započeo na katedri za opštu književnost. Zašto baš tu ? - 0 razlozima zašto se okomio na mene, već sam govorio. 0 razlozima za za opštu književnost treba pitati te Ijude. Na toj katedri, koja naravno uživa veliki ugled i ovde i u svetu , ima profesora koji su funkcioneri ili istaknuti članovi opozicionih političkih partija. Tu verujem da je postojao interes onih koji su imenovali Marojevića da se stvari malo „raščiste". Verujem da je postoiao direktno politički interes, ne mogu cla kažem i direktno politički nalog, ali sam sklon toj

pretpostavci. Mislim da je to verovatno, za razliku od mene gde sigurno nije postigao politički interes, ni nalog. Ali to je onaj višak, to je ono „radi za ocenu naročito se ističe". A viška ima i u tretmanu ove katedre.

Imali ste sukoba i ranije sa Marojevićem? - Marojević je prvi put mene na sličan način napao i u javnosti omalovažio, opet sličnim rečima, još 1989. godine. Od tada datira ta netrpeljivosL Ja sam tada zastupao stanovišta razuma i tolerancije, a to je bilo vreme naleta nacionalističkog, šovinističkog bezumlja i netolerancije. To je bilo posle Osme sednice, posle Gazimestana, kada su se dojučerašnji ortodoksni komunisti, među kojima je bio i Marojevič, polako presvlačili u jarke srpske nacionalne boje, i od inetmacionalista, klasno opredeljenih Jugoslovena, postajali žestoki srpski patrioti, ćiriličari, pansloveni. U to vreme ja sam bio zgodna meta za sticanje poena, i ne samo ja. U isto vreme, recimo, napao je profesore Ivana Klajna i Ljubišu Rajića. Ali iz nekih razloga, ja sam mu najviše smetao. Tvrdite da Vas dekan zbog tih ranijih sukoba sada onudovažava i želi da Vas „isprati u penziju" ? - Ja ne želim danagađam, ah imajući skoro desetogodišnje iskustvo, uveren sam da su Marojevićevi razlozi vanstručne i vannaučne prirode, da su, kako bi se ranije reklo, idejno - politički ili ideološki i, lični. Ja sam njemu meta svo ovo vreme, jer u njegovim očima simbolizujem neke vrednosti koje on ne prihvata. Verovatno da sam za njega eksponent zapadnog sveta, zapadne nauke i demokratije, što u njegovom sistemu vrednosti odmah ima negativnu konotaciju, jer je on rusista, rusofil, pravoslavac, panslavista....Tu negde leže razlozi.

Pn m Univenitet iiovede pei apselutau poiitilku kenfrelu , te |e iedini smisao wm% Zekena fe p@d pnreieisi depolitizacije. I defai §®v®rl da neće bitl nikakvih političkih akfivnesfi« A kud cefe većn polifičku ed te da vam wluđu nainetne đekumu h reiev® fediie vlada|ućih partifa

Nezadovoljstvo se širi i izvan fakulteta Ima li nade da Fakultet i Univerzitet sve ovo „pretive “? - Ima znakova da se krugovi nezadovoljstva šire i izvan fakulteta, da se šire i u javnosti. Ima indicija da i oni koji su postavili nove dekane počinju da bivaju svesni da se na ovom fakultetu i, ne samo na ovom, ali ovde narodto, dešavaju stvari koje mogu da diskredituju ne samo Filološki fakultet, neke grupe, celine ili pojedince, bez čije se krivice zapravo sve to i dešava, nego, mogu ozbiljnije da diskredituju i same nalogodavce, Vladu i novi Zakon. Nadam se da te reakcije dopiru do ušiju onih koji sve ovo drže u svojim rukama.

Ja sam za njega eksponent zapadnog sveta

Lidija Jovetić

Dr Ranko Bugarski,

Subota - nedelja, 18 - 19. jul 1998