Данас

ga prestigao. Nema većih incidenata. Svi gledaju da što pre završe - kaže Ijubazni poHcajac, očigledno oguglao na gužvu, U redu je najviše miadih Ijudi, Motivi za odlazaku Grčku su različiti: letovanje, šoping, ali i želja da se zaradi koja ~kinta“ konobarisanjem, radom u butiku, branjem paradajza. - Ma kakvo letovanje, Bežim iz ovog kupleraja. Idem na šljaku. Nadam se da ću stići koji put i da se plaknem, Devojka mi je već mesec dana u Solunu. Rinta u nekom butiku. Ja sam spreman na svaki posao, bitno je da kaplje lova. Može i branje paradajza. Planiram da ostanem do septembra. Formalno i ja sam turista - priča nam Milan iz Beograda, koji ~iz principa" ne bi platio agenciji da mu vizira pasoš. - Imara tri banke. Ceo život stojim u redovima. Prvo na faksu, posle za benzin. Čak sam i ćalu, koji je imao neku crkavicu kod Dafine, čuvao red kod ~Londona“, dve noći i dva dana. Ovim kulovima iz agencija ne bih dao nikad da mi viziraju pasoš. Oni su u dilu sa ambasadom. To je čisto dranje love - objašnjava rezignirani MiJan, -1 mi smo „Camojevići" - pokušava da bude duhovit sredovečni gospodin koji je u redu od 6 ujutru. Putuje na odmor sa ženom. Opredelili su se za Tasos, po preporuci prijatelja. Pare je, kako kaže, skrpio, a kad sve preračuna jeftinije mu se uhvati u Grčkoj nego u Crnoj Gori. „Kad plaćam da bar znam šta plaćam. Crnogorci bi najradije da im daš pare a da ne odeš na letovanje. To je mentalitet i tu ni Bog sveti ne

može poraoćr. Insistira da mu se ime ne razvlači po novinama: „Misliće Ijudi da sam bogataš. Vidiš kako je vreme“. - Pa raljda si živ čovek. Ne kradeš, ideš na more. Ovde u redu nema bogataša, ali da je vreme gadno, gadno je - uključuje se u razgovor Miodrag iz okoline Obrenovca, koji u Grčku ide radi šopinga, a sa začelja reda se, sam priznaje, probijao laktanjem. ~Ne dozvoljavam da se pretiče. Ako, ne pomaže molba, pomažu laktovf. Na naše pitanje koliko je para poneo usledio je samo zagonetni smešak. Padobrand i vizionari Kako vreme odmiče tenzija raste. Nekoliko sati čekanja učini da i oni najstrpljiviji. sa živcima k’o konopcima, počinju da titraju kao strune. „Padobrancima" koji vrebaju trenutak nepažnje „vizionara" (kako sebe oslovljavaju Ijudi iz reda), otvoreno se preti batinama. Masa počinje da se talasa a krv, uzavrela od čekanja i julske žege, da udara u mozak. Do tada disciplinovan red preti da se pretvori u porotu za linč. Međutim hladnokrvni i korpulentni policajac sprečava incident: ~‘Ajde, polako, dva po dva, molim vas". Sila Boga ne moli i red se übrzo vraća u prvobitnu formaciju. - Jao, popizdeću - beogradskim akcentom oteže Saška koja sa drugaricama čeka čarobni papir za „zezanje" na Halkidikiju. Saški je, izgleda, najveći problem kako pronaći dobar motiv za trošenje para.

- Ljudi lopov - histerično urla baba i maše kišobranom ko batinom. Dok autoritatvni policajac sprovodi nespretnog džeparoša, penzioneri na trotoaru komentarišu: „Nije ni on lud, zna gde ima para. Neće lopovi da se gpnižavaju pa da dolaze u red kad nama Šešelj daje milostinju". - Daj, 'leba ti, ti si novinar. Zaboravio sam naočare. Popuni mi, molim te, formular - Ijubazno nas moli Ramić Selim kome viza treba zbog šopinga. S vremena na vreme monotoniju reda remete policajci deleći formulare za vize. Ispružene ruke i mahanje pasošima, podsećaju na deljenje hrane izgladnelim Ijudima, Formulari se nervozno popunjavaju na haubama parkiranih automobila. Ljudi iz agencija sa mobilnim telefonima, kao lešinari, obleću oko reda nudeći ~po povoljnim cenama" usluge prevoza do destinacija u Gičkoj, kao i skraćivanje muka viziranja preko njihovih ~kanala“. Muda u šupljim gaćama - Samo da mi ne pronađu neku falinku u pasošu. Birokratija je to - nervira se visoki, reklo bi se, pedestogodišnjak obučen k’o za plažu. On tvrdi da je čitava procedura oko vize jedno veliko poniženje: „Tretiraju nas kao stoku, Brate, propali smo k’o muda kroz šuplje gaće", konstatuje i dodaje: ~‘Oću da letujem k’o čovek, pa makar posle crk’o od gladi“. Pored talcve želje ni pare izgleda nisu problem.

- Pa kad 'oćeš da se kupaš u Grčkoj, onda trpi - replicira mu „sapatnik" iz reda koji čekanje vize prekraćuje čitanjem novina. Sve priče u redu svode se ili na mogućnost zapošljavanja u Gičkoj ili na cene letovanja koje su paprene u bilo kojoj varijanti. Po kuknjavi i jadanju neupućen čovek bi zaključio da u Gičku putuje samo gola sirotinja. Kada se rezimiraju ove jspovesti" i kada se uporede sa cenama agencijskih aranžmana, s troškovima prevoza, plus izlazne vize, ispada da za 10 dana turizma u Gičkoj minimalno treba 500 nemačkih maraka. Za razliku od onih koji na „hodočašće“ u Grčku kreću radi letovanja i šopinga i koji su u redu najpričljiviji i najnestrpljiviji, oni koji u G.rčku idu „trbuhom za kruhom" uglavnom ćute, a njihove stegnute vilice i psovke proceđene kroz zube dovoljno svedoče o jednoj osakaćenoj i izgubljenoj generaciji. Umesto da rade ono za šta su se školovali, ovdašnji režim im je namenio sudbinu branja paradajza i sezonskog voća na grčkim plantažama. Poneko od prolaznika zastane pored ambasade. Sažaljivo pogleda i pita: Sta se čeka? Penzije ili možda jeftine gaće na sezonskom sniženju? Kad čuju da su u pitanju vize za_Grčku, samo oamahnu rukom i produže. Što se tiče njihovih džepova, svako more, pa i ono Egejsko, slobodno nek'asfaltiraju.

pa makar posle crk’o od gladi

Zonm Panovič

Nema potrebe za nostalgijom

Iskušenja digitalnog sveta: Hoće li se znanje izgubiti u informacijama

Piše:

Boiz, grad od 140.000 stanovnika i glavni grad američke države Ajdaho, poznate po proizvodnji krompira, dospeo je pre izvesnog vremena u novine posle jedne izjave Sali Kacen, službenice vlade Sjedinjenih Država koja se bavi pitanjima informisanja i regulativa na saveznom nivou. Kako prenosi Vol strit džornal, gospođa Kacen je izjavila; „Danas bilo koji srednjoškolac iz Boiza u državi Ajdaho, koji poseduje modem, lafee dolazi do statishčkih podataka savezne države, nego najviši vladini službenici pre pet godina.“ Gospođa Kacen nije pravila poređenje između glavnog grada jedne američke dižave sa zapada i prestonice Sjedinjenih Dižava. Govorila je ona nešto mnogo značajnije, o revoluciji koja se događa pred našim očima, Ta velika promena je informativna revolucija - ona je delo jedne planetame mreže, koja - kako kaže potpredsednik A 1 Gor - „prenosi poruke i slike brzinom svedosti od najvećeg grada do najmanjeg sela na svim kontinentima". To je transformisanje naše planete u globalno selo, koje se odigrava zahvaljujuci najmodemijoj tehnologiji kompjutera, satelita i celulamih telefona, na način na koji je još pre nekoliko decenija to predvideo kanadski mislilac Maršal Mekluan. Istoričari smatraju da je informativna revolucija novi period Ijudske istorije, koji dolazi posle industrijske revolucije devetnaestog veka, baš kao što je industrijska revolucija došla posle poljoprivredne revolucije. Naravno, tokom poslednjih decenija desilo se još mnogo drugih značajnih pomaka u Ijudskoj istoriji. Evo nekoliko primera: došlo je do velikog napretka u biologiji, koji je doveo do takvih naučno-fantastičnih dostignuća kao što je kloniranje ovce; napredovalo se u istraživanju svemira i došlo se do većih saznanja o planetarnom sistemu, kao što je recimo mogućnost života na mesecima Marsa i Jupitera; postignuta su nova medicinska otkrića, koja bi mogla dovesti do pronalaska leka protiv SIDE i drugih opaldh bolesti.

nejdžerima, pokazuje koliko je informativna revolucija postala sastavni deo njihovih života: skoro svi američki tinejdžeri upotrebljavaju kompjutere; 89 posto radilo je školske zadatke na kompjuteriraa; više od polovine upotrebljavalo je kompjutere za rad na raznim školskim projektima. Kao velikog zaljubljenika u pisanu reč koji izuzetno voli da čita knjigu, sedeći u udobnoj fotelji uz svetlo lampe koje je tako prijatno za oči za razliku od savremenih kompjuterskih ekrana, za mene je bilo interesantno saznanje da više od tri četvrtine američkih tinejdžera za svoje školske radove radije koristi intemet nego knjige i časopise. Skoro polovina tinejdžera, nekih 48 posto, ćaskala je sa nekim drugim preko interneta ili slala poruke elektronskom poštom (e-mail).

I da se izrazim jezikom sajber (cyber) entuzijasta, nove generacije Amerikanaca, i sve veći broj mladih u svetu, postaju zavisnici digitalnog sveta. Mnoge zemlje tvrde da nisu spremne da uvedu internet, jer nemaju adekvatne telefonske linije i savremene kompjutere. Međutim. ovo su samo privremeni tehnički problemi, Sa sadašnjom brzinora razvoja tehnologije, samo je pitanje vreraena kada će internet postati još rasprostranjeniji u svetu, Po rečima predsednika jedne američke kompjuterske kompanije, svakih 18 meseci udvostručuje sekoličinakompjuterske snage koja se dobija po istoj ceni. Informativna revolucija ostvarila je mnogo pozitivnih rezultata. Poraogla je u uklanjanju barijera među Ijudima, Stvorila je svetski forum za razmenu činjenica i ideja. Dovela je do stvaranja ~sajber-zajednica“, koje omogućavaju brz

Ali moramo imati na umu da je informativna revolucija samo jedan mali deo istorije čovečanstva. Revolucija sama po sebi, kolika god bila njena moć da iz osnova transformiše Ijude, ne može u potpunosti da određuje, ili izmeni značaj čovečanstva. Nijedna revolucija nikad nije uspela da preoblikuje rovečanstvo, uprkos utopijskim snovima njenih ekstremnih pobornika. Postoje svojstva srca i uma koje čuda interneta i sajberspejsa (cyberspace) ne mogu niti da zamene, niti da dostignu, Suština Ijudskosti ne može se striktno definisati, a još manje podvesti po „virtuelnu stvarnost", makoliko uzbudljivbio taj „hrabri novi svet“. Nijedan sajt (site) na svetskoj mreži intemeta ne može da odgovori na pitanje koje čovečanstvo sebi neprestano postavlja: ko smo mi i šta znači biti čovek. Trenutan i neograničen pristup informacijama, to veliko dostignuče našeg doba, ne može se porediti sa dugogodišnjim sticanjera mudrosti, vrlinom koju su filozofi nekadašnjih civilizacija težili da dostignu i toliko hvalili. Ne želim da stvaram nepotreban razdor između našeg doba zasnovanog na informacijama i prošlrh vremena, mnogo manje obuzetih podacima. Možda je T.S. Eliot bio preveliki pesimista kada je zavapio: „Gde je mudrost koju izgubismo u znanju?" „Gde je znanje koje izgubismo u informacijama?" Dostignuča jedne istorijske ere ne isključuju dostignuća druge. Zato nema potrebe za nostalgijom, Uostalom, na Netu možete besplatno da čitate Šekspira, jer Ijubljeni Vili ima izvanredan „houmpejdž" (homepage) na Internetu, A i sam izumitelj Weba, naučnik sa M.I.T. Tim BemersLi, priznao je prednost humanog nad tehnološkim, rekavši: ~Na kraju krajeva, sve zavisi od nas: kako reagujemo, kako učimo našu decu i koje vrednosti im usađujemo." Boiz, Ajdaho, i nije tako daleko - ne samo zbog interneta, već i zbog zajedničkog čovečanstva koje nas povezuje.

SvnHcih 18 Rteseti yd¥®strelnie se konipiiiterske se«ge se iebi|ci pe isfoj ceui

Ali nijedno od ovih dostignuća ne bi bilo moguće bez informativne revolucije, koja omogućava elektronski brzu razmenu podataka ne samo između naučnika i istraživača, već i među običnim Ijudima. Anketa lista USA tudej, vršena među američkim ti-

kontakt među Ijudima sa zajedničkim interesima. Stvorila je mnoga radna mesta u celom svetu, povećala produktivnost i omogućila napredak. Najzad, sprečila je, a i dalje sprečava sukobe nastale zbog pogrešnih zaključaka donesenih na osnovu netačnih informacija.

(Autor je bio od 1995. do 1998. savetnik za štampu i kulturu u Američkoj ambasadi u Beogradu. Istoričar po struci, Braun je tokom svog boravka u Jugoslaviji održao nekoliko predavanja o informativnoj revoluciji, gde je kao i u ovom članku, iznosio svoje lično mišljenje o tom problemu.)

Džon Braun

Subota;-- nedeljg, 18 - 19. jul l^B.