Данас

Holivudski DALAJ LAMA

„Kiindun"; SAD, 1997; scenarista; Melisa Matison; reditelj: Martin Skroseze; igraju: Tenzin Tutob Tsarong, Girme Tetong, Tulku Jamjang Kunga Tenzin, Tenzin Ješi Paičang, Tenčo Gialpo, Tsevang Migjm Kangsar, Sonam Puntsok, Giatso Lukhang, Robert Lin, Henri Juk, Tsering Lamo; distributer : Tak

Pretvorivši vlastiti opus u kontinuirano sučeljavanje sa sve većim idejnim, produkcionim, žanrovskim i stilskim izazoviraa, slavni američki reditelj Martin Skorseze je verovatno želeo da spreči moguće stapanje njegove umetnosti sa monotonom rutinom, ali se jedina opipljiva posledica takve,

smele strategije ogleda u sada već izvesnom i odveć očiglednom koketiranju sa predstavama koje su o njemu i njegovom radu odavno izgradili neumereni zapadni kritičari. Univerzalni medijski izgovor za postojanje pravog artizma u Holivudu, ili nabeđeni, prototipsM dokaz kako uzvišeni, evropski stvaraoci ipak imaju adekvatnog nasledntka u prekookeanskoj industriji snova, Skorseze je - naravno übogatoj, tridesetogodišnjoj karijeri potpisao i nekoliko nedvosmisleno antologijskih dela, no tokom 90-ih su se njegove nabujale ambicije definitivno razdvojile od te stare, izvorne i toliko übedljive inspiracije, nateravši ga da se utopi u jalovom beskraju formalističke akrobatike. Menjajući žanrove i epohe iz filma u film, a često i unutar pojedinih ostvarenja, Skorseze je tako u tekućoj deceniji lutao od trilera, preko melodrame do sebi bliskih mafijaških saga, neprekidno i ne preterano uspešno eksperimentišući sa novim i sve komplikovanijim narativnim rešenjima. Međutim, umesto da potom - poučen iskustvima iz prethodnih

autorskih faza - načini predah, i da realizuje kakvo malo i jednostavno delo uz koje bi povratio sigurnost i snagu, on je odlučio da učini upravo suprotno i prionuo na stvaranje grandioznog biografskog epa o Dalaj Lami ~Kundun“. Snimljen na četiri kontinenta i uz - bez obzira na totalno anonimnu glumačku ekipu ogroman proizvodni budžet, film „Kundun" je još tokom realizadje prouzrokovao gomilu nesporazuma između Skrosezea i njegovih producenata, da bi i kasnije, posle svetske premijere mnogo čime nagoveštavao imidž kontroverznog promašaja novog, neshvaćenog remek-riela. Uprkos svemu tome, pa i uprkos utisku da je nakon ostvarenja „Poslednji kineski car“, „Mali Buda“ i „Sedam godina u Tibetu" reč o skupocenom priključku na donekle izraubovan kinematografski trend, Skorsezeov „Kundun" ipak nije film koji se može lako otpisati ili ignorisati. Vizuelno izuzetno skladna i povremeno zaista fascinantna, za šta su svakako zaslužni i provereni Skrosezeovi saradnid poput Rodžera Dikinsa, Dantea Feretija ili Telme [unmejker, ova priča o životu 14-og, aktuelnog Dalaj Lame je pripovedno iskazana u neočekivano komunlkativnom, prostom i pravolinijskom ključu. Kundun, zemaljsko otelotvorenje Bude, tako je u interpretaciji scenaristkinje Melise Matison (~E.T.“) - i pored egzotičnosti teme i miljea, ali i pored znanog Skorsezeovog narativnog egzibicionizma izrastao u relativno konvendonainog i atraktivnog filmskog heroja, čime su istovremeno i njegova vera, učenje i tragedija postali neuporedivo dostupniji običnom bioskopskom gledaocu. Ali, kako to obično biva, načelno pohvalno obuzdavanje autorovih ambicija se u slučaju filma ~Kundun“ pokazalo kontraproduktivnim, uglavnom zbog toga što ovaj vrhunski i ipak zapadnjački ispeglani celuloidni životopis ostaje na taj način apsurdno distanciran od suštine Dalaj Laminih religioznih i emocionalnih übeđenja i dilema, pa i od paradigmatične nesreće čitavog tibetanskog naroda. Naknadno prikrivajući ovu slabost prenaglašenim orkestriranjem efektne i jeftine metafore o mukotrpno stvaranoj slici od raznobojnog peska koja biva ritualno uništena jednim jedinim pokretom Kundunove ruke, Skorseze je pokazao kako ume da prizna vlastite greške, iako ta kriptična dosetka nije objektivno dovoljna da se iza nje sakrije odvažna nedorečenost njegovog novog ostvarenja.

AleksandarD. Kosdć

ARTičoke

BIOSKOP REX - subota; Kratka istorija elektronske umetnosti (UK Interactive Media Projects), gost: Lisa Haskel (Velika Britanija), u 21 sat. Od 18-24. jula; LOW-FI VIDEO radionica URBA BAR - BARUTANA (Kalemegdan) - subota od 23 sata: DiscoTecn (DJ’s Eye, Gordan Paunović i Mark Wee). Nedelja od 18 do 02 sata; X*PERIMENT Psyhodelic Trance Matine (DJ’s Mikica, Buca, jakov, Stole i Max). HOR Radio televizije Beograd večeras u 20 sati u Galeriji fresaka Narodnog muzeja u Beogradu.

Na kraja Sunčanih skala u H.Novom Nagrade Zlatna sirena - Vlada Georgijev, autor i izvođač („Ako ikad ostarim“). Srebrna sirena - Grupa Makadam („Medene noći“). Bronzana sirena - Maja Nikolić („Varali me svi“) i grupa Luna (~Samo jedna noć“). Nagrada za tekst - Radmila Mudrinić; za aranžman - Dejan Božović; za scenski pokret - Đogani Fantastiko i za izvođenje - Maja Nikolić i Rođa Raičević. Njih će sponzor (Grants viski) ugostiti u Škotskoj.

Između kopna i mora

Darinka Matić Marović, dirigent, redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti, do nedavno rektor Univerziteta umetnosti, dirigent hora Beogradskog univerziteta ~Obilić“ pri Kulturno-umetničkom društvu „Rrsmanović“ i Akademskog hora „Collegium musicum", umetnica čije ime danas

predstavlja instituciju, ne samo u jugoslovenskirn okvirima predstavljena je na večeri koju je Grad teatar posvetio njenoj karijeri i životu, u ciklusu „Između kopna i mora“. U prepunoj crkvi Santa Marija (isto toliko publike stajalo je i ispred crkve) razgovor sa Darinkom Matić Marović upriličio je Žarko Mirković, kompozitor i profesor Muzičke akademije na Cetinju. U osvrtu na njen rad koji više od tri decenije obeležava našu muzičku scenu, jedan od akcenata bio je i na mediteranskom poreklu Darinke Matić Marović, koji joj je dao onu vrstu specifičnog senzibiliteta - otvorenost, fleksibilnost, spontanost, sposobnost za toleranciju, a po njenim rečima, i ono što je najvažnije - da čovek bude čovek,

moralan i častan i u ličnom i u profesionalnom smislu, bez obzira na sve spoljne okolnosti i iskušenja koja donosi ovo vreme koje živimo. Svoju Ijubav prema horskom dirigovanju i „amaterskim" ansamblima, Darinka Matić Marović objasnila je time što je uvek najviše poštovala entuzijazam, odanost umetnosti koju amateri pokazuju, i spremnost da se celim bićem posvete ovoj umetničkoj misiji, - Za stvarima koje su prošle ne žalim, ono što bih možda mogla da zamerim jeste to što možda nisam dovoljno uradila za Fakultet muzičke umetnosti, koji na žalost radi u najlošijim uslovima. Prioritet je bio na nekim drugim fakultetima, tako da do ovoga nekako nisam stigla - rekla je Darinka Matić Marović. Program koji je u crkvi Santa Marija izveo akademski hor „Collegium musicum“, a koji bi mogao da se svrsta u muzičke događaje - Primorski napjevi Stevana Mokranjca, stavovi iz liturgije Svetog Jovana Zlatoustog, dela savremenih domaćih kompozitora Marka Tajčevića, Dragutina Gostuškog i Dušana Kostića, kao i najpoznatije kompozicije i dela Bendžamina Britna, Cezara Franka, Franca Šuberta, Sergeja Rahmanjinova, Lauda Sijona... Sohsti, Ana Šajrer, sopran, Radivoje Simić, tenor i Slađana Gajić, klavir, priredili su budvanskoj publici muzičku svečanost za pamćenje. Gr. T

Portret Darinke Matić Marović

ZOOM

FOTO: ROJTERS

Malaga, 16. jul - Mik Džeger, lider Stonsa, prolio je znoj i na Jugu Španije. Osim Malage, turneja „Mostovi do Vavilona" obuhvata još dva španska grada (Vigo i Barselona). Fotograiija je snimljena u trenutku kad mu je postavljeno pitanje; „Hocete li doći u Beograd?"

Subota: jiedelja, jul 1998.