Данас

Koncert „kralja soula" Džejmsa Brauna u amfiteatru

FOTO: HOJTEaS

Pula, 16. juh

Susret bez otrovnih strela

Kako je posle prekida kontakta od kako rekoste, 1993. godine, izgledao susret s Miloševićem? - Za vrijeme tog prekida ja sam se ponašao sasvim korektno sa stanovišta političke tehnologije. Uredno sam išao na sve konsultacije na koje me je pozivao predsjednik Savezne vlade i nijesam ni slučajno osjećao bilo kakav nedostatak zbog monopola koji su na komunikaciju dvije republike držala dva predsjednika. Naravno, u tome sam vidio našu slabost o kojoj sam često razgovarao sa Svetom (Marovićem), jer sam znao da Momir Bulatović nije čovjek koji ima evrstinu da se odupre Miloševićevoj političkoj upornosti. I kada bi rijetko Slobodan Milošević naišao na neki otpor kod Momira Bulatovića, kao recimo oko postavljenja Mihalja Kertesa, on će na tome insistirati još tri puta i u jednom od ta tri puta će sigurno nešto istrgovati sa Bulatovićem i to na štetu Crne Gore. Kako je takvo ponašanje Bulatović pravdao po povratku u Crnu Goru? - Jadno. Često je dolazio naizgled nesrećan iz Beograda žaleći se kako mu je strašno teško da održava takvu komunikaciju s Miloševićem. Kasnije sam shvatio da je on vjerovatno i Miloševiću pričao kako je strašno teško da nama u Crnoj Gori objasni takve svoje neprincipijelne ustupke. On je tako, u tom poštarskom poslu prenošenja od jednog do drugog, zapravo gradio za sebe bolju poziciju - kod nas izigravajući velikomučenika koji je jedini od nas izložen

torturi razgovora s Miloševićem, a kod Miloševića štiteći se našom neposlušnošću. U trenucima iskrenosti on je. doduše, više puta govorio kako je izložen jakim Miloševićevim pritiscima da ja budem smijenjen i kako je nekoliko povoda za to traženo. Takođe mi je govorio da Slobodan Milošević prijeti i da će me, ukoliko ne budu mogli drugačije da se sa mnom obračunaju, uhapsiti u Beogradu. A što bi me hapsili to vjerovatno niko nije znao, pa sam to doživljavao kao prijetnju koja me je zabavljala. Šta Vam je u tome bilo zabavno? Zar ne bi bilo logično da se uplašite makar i od onog što se zove nameštaljka? - Bio sara već tada svjestan da se naše politike toliko udaljavaju da će očigledno uslijediti trenutak u kome ćemo morati te razlike izoštriti i ponuditi Ijudima da se opredijele. To sam više shvatao kao izraz političke nemoći onih koji su se kao razgoropadili, pa prijete silom, Ja sam zato sve to vrijeme vrlo intenzivno išao u Beograd i bio tamo i po pet puta nedjeljno. Doduše, uvijek vrlo oprezan. Mada sam istovremeno bio i izuzetno siguran u sebe. Tu sigurnost sam saopštio i gospodinu Miloševiću u jednom razgovoru rekavši; „Znate šta, ja sam čuo da se Momir Bulatović razmeće nekim poda-

Bulatović mi je govorio da Milošević prijeti i da će me, akoliko ne budu mogli drugačije da se sa mnom ohraćunaju, uhapsiti u Beogradu - tvrdi Milo Đukanović u nastavku intervjua novom mesećniku

cima koje navodno imate o meni i koje ćete saopštiti javnosti uoči ovih predsjedničkih izbora, Nemam ništa protiv, sve što imate o meni, slobodno objavite. Sad je prilika." Čekajte, rekli ste pred predsedničke izbore. To znači da ste se sreli i pre Vrhovnog saveta odbrane? - Da. Bio je to neformalan susret, ali dovoljno dug da bismo mogli da dođemo i na tu temu. Kako je došlo do tog susreta koji je promakao javnosti? - Ne mogu Vam sad detaIjisati, to je bio neformalni susret. Sreli smo se slučajno, ali smo dugo razgovarali nasamo. Bilo je vrlo uljudno bez odapinjanja otrovnih strijela i sa namjerom da se objasnimo oko nekih nesporazuma koji postoje među nama. I da mu kažem da sam u toku sa tim najavama prema meni. Čovjek koji zna da mu se već godinama prijeti smjenom, aferama, kompromitacijom, hapšenjem - ogugla. Na drugoj strani uvjeren sam da je nešto bilo od iole validnih dokaza koji bi govorili protiv mene, da bi već bili upotrijebljeni. I kako je Milošević na to reagovao? - Tada nije odreagovao. Mada sam kasnije od više Ijudi sa kojima komuniciramo i on i ja čuo da zna da kaže da sa mnom nema loših iskustava, da to što sa mnom dogovori - tako i bude. A pošto smo se tada dogovorili da se javnost o tom našem susretu ne obavještava, ja sam se toga držao.

Bojana Lekić

VIC

Poslovođa na gradilištu - novom nekvalifikovanom radniku: - Sto nosiš samo po jednu dasku, vidiš da svi drugi nose po dve? - Tja, valjda ih mrzi da idu po dvaput!

Jul u decembru

Penzioneri su u pravu. što protestuja. Sa nekoliko stotina dinara mesečno nije lako preživeti, ali kada ta više nego skromna suma stiže neuredno i sa zakašnjenjem onda je to gotovo nemoguće. Prekjuče je u centru Beograda protestovato oko 2.000 penzionera i bilo ogorčeno što ih nema više, jer - kako su izjavili novinarima - vlada će pasti kad nas bude 50.000. Sutra će, mcžda, protestovati i prosvetni radnici čije su realne plate veoma smanjene u odnosu na ono što su dobijali pre godinu dana, a i njihove plate kasne. Zaposleni u zdmvstvu takođe nisu daleko od protesta, a - kako je saopšteno - plate u vojsci trebalo bi da budu urednije, pa se oni neće žaliti. Nevoljaje u tome što je jugoslovenska privreda pred kolapsom. Ni penzioneri, ni zaposleni u vanprivredi, ali ni oni koji rade uprivredi ne mogu očekivati bolje dane. Iz meseca u mesec biće im, kako sada stvari stoje, sve gore. Kadje o penzionerima reč, ekonomista Zomn Popov prognozimo je da će do kraja godine oni dobiti tek julsku penziju. Nekimaje, dakle, jul ujulu, a nekima ćejul biti tek u decembru. Para u budžetu nema, a najgori bi izlaz bio da Narodna banka Jugoslavije popusti pritiscima i počne da štampa novac. To bi nas odvelo tamo gde smo bili 1993. godine. Veći porezi ne bi takođe doneli ništa. Gdeje ondapmvi izlaz ? Smena vlade i funkcionem u Fondu invalidsko-penzionog osiguranja ne bi donela ništa. Nalazimo se u gotovo bezizlaznoj situaciji koju Zoran Popov, koga smo već pomenuli, poredi sa srednjevekovnom opsadom gradova. Sankcije su nas iscrple, baš kao te srednjevekovne opsade, a u srednjem veku najčešći rezultat opsade je bio da su se gradovi predavali kad im ponestane hrane, vode i municije. Kako da se predamo? Mcžda bi poučno iskustvo bilo ono iz Republike Srpske, gde je Milomd Dodik, čim je došao na čelo vlade, dobio američku pomoć za isplatu penzionera i zaposlenih u društvenim službama.

FILIP VUJANOVIĆ "Čojstvo" pa fotelja

Dosadašnji premijer crnogorske vlade Filip Vujanović biće to i od sada. Za njega je glasalo 43 od 47 poslanika, Obrazlažući svoj program, Vujanović je rekao da su prevremeni parlamentarni izbori jasno pokazali „da su se građani Crne Gore opredelili za slobodu i demokratiju, a ne za populistički haos i diktaturu". Vujanović je rođen 1954. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu gde je dobio zaposlenje u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Od 1993. u dva navrata je bio ministar. Najpre ministar pravde, a potom ministar policije u Đukanovićevoj vladi. Kao prvi čovek policije istakao se prilikom prošlogodišnjih demonstracija Bulatovićevih pristalica pred Vladom Crne ’Gore, naredbom da policija ne sme uzvratiti silom na demonstrante. To je za posledicu imalo, na ovim prostorima redak slučaj kada je reč o odnosima policije i demonstranata - stradanje policije, ali upravo stoga i neke korenite promene na crnogorskoj političkoj sceni. U vrline mu se pripisuje elokventnost, erudicija, lepi maniri, kulturno ophođenje i prema političkim neistomišljenicima. Takođe i fakat

da mu političke funkcije nikada nisu bile ispred ~čojstva“, te da se nije otimao o fotelju ni onda kada mu je bila nadomak, onomad dopustio Bulatovićev obračun sa Vukašinom Marašom načelnikom SDB. Vujanović se i u prošlom i u na početku ovog premijerskog mandata zalaže za ravnopravni, a ne podanički položaj Crne Gore jugoslovenskoj federaciji. Čini se da takvo njegovo zalaganje nailazi na sve širu podršku crnogorskog naroda, i na sve veću zabrinutost aktuelnog predsednika SR Jugoslavije. Ovaj potonji konačno je počeo ozbiljno da shvata Njegoševu tvrdnju da „Crnogorci ne Ijube lance".

Nataša B. Odalovič

FOTO; DANAS

Subota - lB -19. jul, 1998,.

7