Данас

Ni s njim, ni bez njega

Izveštaj Američkog instituta za mir o budućnosti Srbije (4)

U Institutu za mirSjedinjemh Amerićkih Država krajem aprila ove'gođine ođižan je sastanak Radne grupe ~Bosna', na kome je raspravljano o hudućnosti Srbije i Miloševićevog režima. Radna grupa se sastojala od predstavnika vladinih agencija i nevladinih organizacija stručnih za pitanja Balkana. Pod predsedavanjem bivšeg

ambasadom SAD u Bosni i Hercegovio balkanskom prostoru i izgleđmaza njegov politički i ekonomski razvoj. Cilj raspmve nije bilo postizanje konsenzusa unutar grupe, nego istmživanje problema i opcija za njihovo rešavanje. Danas objavljuje u celini ovu analizu

Dok pojedinačne analize o situadji u Srbiji i na Balkanu generalno zavise od pojeđinačnih procena, većina učesnika je saglasna da politika SAD treba da se temeiji na principima i interesima: podrška demokiatiji, otvorenoj ekonomiji i civilnom društvu. Institucije moraju biti uspostavljene i politički pluralizam ohrabren, kako bi se izbeglo nasiIje, karakteristično za autokratske režime u tranziciji. Postupanje po ovim principiraa bi potrajalo, ali ako napori ne bi bili preduzeti pdmah, međunarodna zajednica se može naći u neprilici kada dođe vrerae za sledeče savezne izbore jer stanje može biti po formuii; „Nemoguće je raditi sa Miloševičem, nemoguće je i bez njega." Razvijauje kontakata i podrška SAD moraju pažljivo odmeriti svoje fundamentalne principe i interese u celom regionu i na osnovu toga izvesti politiku. Na taj način Zapad može ujediniti sveobuhvatnu strategiju koja je radije zasnovana na principima nego li ograničena dostignućima i kredibilitetom lidera. Napori SAD tokom osamdesetih u potrazi i podršci mlađim liderima u istočnoj Evropi, kao alternativi komunistima posle kritične 1989. bili su uspešni. Članovi radne grupe smatraju da su ovi programi efektni i pitaju se zašto oni nisu bili značajnije sprovođeni u bivšoj Jugoslaviji. Primarne preporuke, kad je u pitanju Srbija, za radnu grupu su: da vlada SAD pomogne onim delovima srpskog društva koji mogu doprineti uspostavi stabilnih in-

stitucija, doprinosu legitimne, demokratske vladavine. Demokratska opozieija Podrška Miloševiću je gubitak vremena, pošto njegova moć slabi, a prilika treba biti data pripadnicima onih delova društva koji se zaiažu za efikasnije vođenje i administraciju države. Možda ovakav stav izgleda loše u početku, ali je on potvrđen u mnogim zemljama istočne Evrope. Nažalost, najveći deo pripadnika demokratske opozicije je slab i nesposoban da napravi ozbiijnu

altemativu Miloševićevom režimu. Minirana nedostatkom kritične podrške od strane SAD i zapadnih zemlja tokom demonstracija 1996-97. i unutrašnjim sukobima, opozicija danas uživa malu popularnost u zemlji. U isto vreme, lokalne opozicione vlasti posle izbora i demonstracija 1996, u mno-

gim slučajevima uspešno vode opštine na čijem su čelu. Bez obzira što podrška ovim liderima možda ne bi urodila njihovoj afirmaciji na nacionalnom nivou, zapadne zemlje moraju biti upoznati sa njima i njihovim aktivnostima. Napori moraju biti preduzeti da se u Srbiji pronađu potencijalni lideri, pa čak i na nižim lestvicama vlasti i izvan Beograda. Nacionalisti Takvi napori ne smeju samo fokusirati Ijude koji razmišljaju sa pozicija američkih vrednosti. Na-

primer, čak se i demokratski nastrojeni delovi dmštva zalažu za ostanak Kosova u Srbiji i podcžavaju tvrdu politiku Beograda. To pravi paravan koji je prildadan režimu za predstavljanje Zapadu, ali on ima mali legitimitet kod kuče. Zato naglasak mora biti stavljen na pronalaženje podrške demokratsfam liderima koji uživaju jaku podršku u narodu. SAD su se opirale da daju podršku srpskira nacionalistima, od koji_su neki zaista antidemokrate. Članovi radne grupe preporučuju ipak da se uloži više napora u razumevanje srpskog nacionalizma u cilju zainteresovanosti za demokratizaciju Srbije. Učesnici su zaključili da nacionalisti ne mogu biti ekskomunicirani; oni drže ključ rešavanja krize na Kosovu i njihovi pogledi moraju biti razmatrani. Radikalna partija Vlada SAD uglavnom izbegava kontakt sa Radikalnom strankom, i onom u Bosni, i onom u Srbiji. Učesnici grupe su bili podeljeni u pogledu nastavka ovakve politike. Neki su zagovarali diskretni kontakt, daleko od očiju javnosti, jer smatraju da bi on bio

koristan kao signal Miloševiću da više nije neopnodan._ Ako takvi kontakti vode ka Šešeljevom režimu, neki učesnici smatraju da bi verovatno on bio prelazna figura, zbog čega bi se mnogi lideri iz demokratske opozicije i kruga socijalista utrkivali da ga preteknm Dakle, diskretni kontakti sa Šešeljom mogu übrzati tranziciju ka demokratiji. Ostali učesnici su se uplašili da bi kontakt sa ultranacionalistom Šešeljom ili njegovim Ijudima bio čin koji bi mogao obeshrabriti istinski demokratske snage, a ohrabriti ekstremizam. Šešelj je inteligentan političar, koji se pokazao kao značajan stub moći. Sa njegovim znanjem vladanja i onim što je oko toga, Šešelj se može nametnuti kao dugotrajna figura. Nadalje, razgovarajući sa Šešeljom, čak i kao alterantivom Miloševiću, miniialo bi još postojeće poverenje demokratske opozicije prema Sjedinjenim Državama. Takva politika bi bila teško uklopiva u fundamentalne interese SAD u podržavanju demokratije i borbi protiv nacionalizma u regionu i šire u Evropi. U ponedeljak: Sankcije bez efekta

Pedrška Miloševiću je gpbitak vremeaa, pošfo ii|eg@¥a meć slabi, a priiite treba biti liata pripađnicinia @nih deS@¥S irušlva koji s@ iaSaiy xa elikasni|e ¥@đeii|e države

• - ri; ■■ • • ' • ■ Najveći deo opozicije nije alternativa Miloševiću: Đemonstracije 1996-97.

Šešelj dolazi!

Milošević se oslanja na bojazan međunarodne zajednice od alternative, što stvara uverenje da ništa ne sme da ugrozi njegov položaj. Tako daiekovida, njegova strategija se može ocenih kao dobra. Ni jedan od problema, bosanski Oi kosovski, ne bi bOo lakše rešiti sa nekim od njegovih naslednika. Neki učesnici, u" J -os svemu, smatraju da bi se Sešeljevuspeh mogao pokazati kao an, jer bi on razgolitio korumpirani režhn i otvorio pohtički .• s. in za druge niogućaosti. Oni smatraju da bOo koji naslednik Mi.c evića, čak i Šešelj, ne bi bio sposoban da dominira srpskom pobd nm kao MOošević. Dakle, kontakt sa Šešeljem može stvoriti neizvesnost za MOoševiča i izazvati ne samo promenu režima, već i političku tranziciju. Pored toga, treba napomenuti da je Sešeljev ekonomski program tržišno orjentisan. Drugi ućesnici, međutim, smatraju da bi Sešelj, koji je otvoreno podstrekavao etničko čiščenje Albanaca saKosova, faio opasanza stabOnost na Balkanu i sa svojim ultranacionaiizmom loš primer koji bi mogao izazvati efekte u zemljama regiona. Po ovom rnišljenju, trenuhio ne postoji ozbOjna aitemahva oslanjanju na MOoševića. Međunarodna zajednica je učirhla malo da bi izbegla MOoševićev režun, kome je trebalo namemuh sharanje demokratskih inshmcija u SibijL Dok su postojale simpahje za koaliciju Zajedno, to je donelo malo konkreme podrške, ali se stvara utisak da je i to poništeno kada je međunarodna zajednica preporučOa hm strankama da učestuju na pariamentamim i predsedničkim izborima u septembru 1997. U isto vreme je postojala međunarodna pomoć nezavisnim raedijima u Srbiji, kao i međunarodni napori za poraoč demokratskim parhjama, neviadinim organizacijama, nezavisnom sudstvu, lokalnim opozicionim vlastima i demokratski nastrojenun mtelekmalcima. To je baza sa jako civilno društvo i neutralne inshtucije u Srbiji kad Miloševićava polihka, ekonomija i mafija odu.

Subota'-’nedelja', lB -19: jul 1998

SARAJEVEVSKi SVIJET U NOVOM BROJU DONOSl: • Šta su reporteri Svjeta zabilježili u Mrkonjić Gradu • Zašto generali šute o tragediji Srebrenice • Kako je Izetbegović izružio sudije • Ko upravlja novootvorenim aerodromom u Mostaru • Šta je u ekskluzivnom intervjuu za Svijet rekao Jacues Klein • Za Svijet, u ovom broju govore, i Branko Horvat i Gajo Sekulić • Na čemu američki kongresmeni zasnivaju optužbe na raćun Miloševića SVIJET PONOVO U SRJ m