Дело

Ja нађох ружу u иољубих je. Кад сам легао слатко сам заспао, a ружу сам оставпо био y воду да не усане . . . Једва сам дочекао неђељу. Одомо ja п Милап сами. Ммлан ce забављао и шалио с млађом, a ja с њом с Даницом. Била су два прозора. Ha једном смо нас двоје били. Ти ћеш сада мислити, да ce она наслонила на демире na ca мном ћеретала онако ачик. Вараш ce. Ja сам je до душе сву видио, само нпсам оно што je најљепше лице. Шчепала je била некакву мараму и њом ce заклонила. Свакп час je пза мараме повиривала. Ja бих ce свакн други пут смијао том простом мостароком обичају, али тада нисам. Изгледао ми je лпјеп и добар. Ужпвао сам гледајући je, како сваки час спушћа и диже мараму, иза које ce указивало мило н стид.биво лице. Вазда ме je жестоки погледала м чинпло ми ce као да сијече очима. Ал' и јесте имала ђаволске очи !... И сад су ми драге. Дуго сам je тако гледао, најпослије прншапћах : Ходи ближе ! Казаћу ти нешто. Она страш.виво коракне корак два напријед. Још, још !... Она није хтјела више. Нешто hy ти лнјепо казати. Ходи ближе : Шта ? рече и помаче ce join један корак. Ja ce нагех јаче на демнре, она повири, a ja прошапћах: Волмм те ! . . . Она ce слатко засмија, зарнје главу y мараму и паслони ce на дувар. Смијала ce. Ja виђех нпје далеко од мене. Провукох руку кроз демире и за час joj истргох мараму из руку. Она ce трже, сва поцрвени, погледа ме вахрено, затнм ce одмаче y ћошу и сакрн лице рукама шапућући. Објешељаче један ! Застиднла ce била. Ах, onaj поглед, ону румен никада не hy заборавити ! Менн je рука дрхтала. Жао ми je бпло n ja joj мараму натраг бацих :

ДE Л O