Дело

Ha, сакри ce !.. . И шта мислиш ! Она ме онако исто као и прије ватрено погледа, диже мараму и ne сакри ce. Гледала ме . . . Mene то пзненади п рекох joj тихо. Данице, што ме тако гледаш ? A она прошапћа још тише : Волим те ! . . . И сакри лпце y мараму. У том нас прекиде впка и галама. Објешењаци и лопови једни ! Зар тако, сами ? To су били наши другови, сјетили ce гдје смо, na дошлп да нам покваре посао. Ja сам онда скоро срећан био. Волео сам твоју лијепу комшиницу свом душом, a нисам ништа питао. Нисам упоређивао себе и њу, нисам вмдео провалију која нас раздваја, ништа ja нисам опазио, само сам тада био y неком олатком заносу. Јамачно да ce доцније што вшпе разочарам. A кад je неђеља опета дошла_, ja сам отишао њој. Нпсам могао од другова с њом ништа разговарати, само joj дадох киту цвијећа м пришапнух: Сјутра пред вече буди сама на вратпма! Она ми даде једно гонџе и одговори тпхо : Хоћу. И сјутра y то одређено вријеме шапћали CiMo на канату. Ja ce хтједох с њом руковати, али ona трже руку. Шта ти je? Што ce бојиш? рекох. He бојим ce него не ваља Шта не ваља ? -- Ha руковати ce с momkom !. . . Иђи не будали!. . . рекох и шћедох je ухватити, али ce онда одмаче, Чудновато ти je, je ли? Хеј, море, не знаш ти то. . . Ниси још hacao, ашиковао. Али већ тога дана почех ce нешто борити. Прво ми даде повода ona na онда њезина мати. A ти учиш за доктора? Ja ce насмијах и рекох: Jec’. jec’, .

Py Ж A