Дело

y Мостару држе, да свак учи за доктора, ки roh оде на школе. Их за доктора ! рече она чудећи ce. Мени y први би смијешно то њезино чуђење, алп joj по•слпје наставих: Да, душо за доктора; за доктора права. . . Права ? Шта je то доктор права? запита она. Адвокат. Аха, адвокат! Знам, знам, Jec’. Впдпш, душо, наш народ пропада, њему нема помоћи без праве, поштене интелигенције. Ин. . . те ! To су научно школовани људи, прекннух je. Па ти му људп морају помоћи. . . И ja сам joj још говорио, али ме она сирота нпје разумијела. Заплткивала ме за свашто и ja сам joj стрпљиво тумачио. Ал’, како je онда лијепа бпла ! Зажарила ce y образима na ме мило гледа ! Ja на све заборавих и упитах je тпхо: Би ли, душо,, моја била? Она баш хтједе нешто одговорити кад ето ти њ зиие матере. Зачуди ce кад нас виђе и опазих како њу пресијече очпма. Она сирота обори главу. . . Али њој ништа не рече, него he мени: A тако ти живога Бога што ти je, што долазиш ’вамо. Ja ce убезекнух кад то чух и рекох чисто увређен: Зашто? Па тако ! Окани ce ти ове дјевојке, нпје она за тебе. Ти си школар. Твоје je на дугу штапу. Hero баш, ако имаш што озбиљно, кажи, a ако немаш онда не долази. Губп дјевојка нам. Te ме просте ријечп y срце такнуше. Ja нисам знао шта ћу да одговорпм. Најмилпје ми je бнло да куд roh оде. Ja употребих шалу : Eho те зову комшинице. A она заврти главом. пасмеја ce и рече : Добро, добро ! . . Тада сам ce био збунио. . He знам шта hy. . . и пошто сам шутећи мало код ње стојао пружих joj руку и рекох

ДE Л O