Дело

ИОЗОРИШНП ПРЕГЛЕД 481 л>еног забављања ii круте, званнчне љубави, ви впдпте тспал младалачки занос заљу.бљеног пара. Алн тек што ее прекинуо овај љубавнички шапат, који као сребрни звуцн харфе ромори кроз ваздушнн етар, а долази сцена где севају муње сензитивне страсти и грувају громовн бесне нубави. Растављен од Ппје, Јонед полазп кући, али га пресреће млада, Санда. Ту настаје тренутак леп и силан, који у неколпко иравда Сандину продају Нотарн и то веома изразитом дпкцијом и песничкнм пламом. Ту се внди Санда онаква каква се мора јавити; видите да њено срце, тај „распрснут суд “ као што бп Ед.уард Пајрон рекао, не може впше држати љубави. него ту божанску течност“ излива у бисернпм капљнцама топле речи пред нзненађеног Јонела. Тако Сандпна љубавна сграст јавља се нага; јер она љуби јуначки, љуби страсно, као млада Цпганка или, да буде поетичније, као каква шпанска дона. Алп залуд јечи њено рањено срце. залуд говорн њена узаврсла крв, Јонел је одрива од себе, јер је она била само варљпв сан машге неснчкове, а љубавна јава његова то је мнла Пија Богданова. Тако разочарану, тако тешко кажњену u остављену од младожење, који се карта и Јонела, кога обожава, наилазн отац њен, стари Барбу, који се с ћеманетом увлачи кроз прозор, да јој донесе свадбени дар Како грозан, како душмански, неочннски дар: доносп јој страшну причу да јој је тај псти Нотара шибао мајку, којој је крв лнптала, u која је нод тпм тешким мукама и нзданула. Тако сломњену наилази Чуку, да јој пуди љубав своју. II када је она не прнма, а он се горко жали, што је Бог створио њене лепе очи и његову ружну грбу, — тада се сећа оног стакленцета, у коме се неки отров налазп, од кога ће узети једну капљицу, да у заносу заборави муке своје. Таман добро дошло : Санда отима стакаоце, а он, кад га није могао отетн, попушта капрису њеном, јер не трпи опасност да ће се отровати она, која је овом рачунском свадбом иоказала да воли да жпви. Сада таквоЈ Сандп, са слатким отровом при руци н са чемером у срцу, долази мамурни Нотара. Он је управо требао да је нађе мнрну п хладну, јер је она отров сипала у чашу и хтела га нопити. Адн је још туна онај романтизам да је мало дуже иромучи и казнп. Јер у оном тренуту кад је принела устпма смрт своју, тамо у башги засвира Барбу ону тужну свадбену несму матере њене, коју је нокојннца толико волела. Санда престраљена оставља чашу и у највећим душевним мукамл дочекује свог буновног младожењу. Она га оиомпње на ту несму н у томе очајању пада на под- А Нотара са загорелим грлом, тражи воде да угаси жеђ, но кад нема воде, добра је и она чаша впна с огровом. Санда у забуни махнито виче, да не пије, али доцкан та је њена брига чак п смешна старцу младожењи. Настаје надање: и мртвог старца и онесвесле младе и завесе, за коју сада, као за инат, немам новољног енитета. У трећем чину код Богдана, ннсу толико важне, н ако су занимљиве, оне сцене, кад гости оговарају Санду, кад Јонел обећава иесму Дело VI 31