Дело

482 Д Е Л 0 ПпЈц u кад јој Санда открпв i лажну љубав Јополову. Највнше занпма (а ту и лежн значај) она днвна сцена нзмеђу Чука и Санде. Чуку хоће да је испита, да лн је она мужа отровала u измишља причу којом се користи необпчно вешго u веома духовнто, да му Санда све прнзнаде како је бнло. Алн се овај пакосни н покваренп човек хоће да користи њ 'ним тешким положајем н тражи као награду што ће је спасти беде и тамннце — да пође за њега. Њојзн је доста! Као разјарен тпгар она махнпто и бесно презире Чуку, овог неваљалца коме је душа црња од њене црне хаљине. На његове претње она се нервозно смеје целпм болом, иуном раном, не ожнљцима, као што би Ромео рекао. Она га одбпја, јер неће впше да се иродаје ! То је тренутак таман згодан да иолнцпскп комесар, пмајућп ранпје наређење да уапсп Санду. уђе сада у кућу дау пме закона нзвршп наређење. Узбуни се цела кућа због нечувеног скандала : Богдан се љути на Чуку и цело друштво окреће главу од презрене Санде, која од њих тражи уверење о евојој невиности. II овде се јавља једннн Јонел. којп узнма на себе тешку улогу, да брани обеђену Санду ! Како тече та одбрана његова н оптужба државног тужноца, огорченог Чуку, впдимо у четвртом чину, пред иоротннм судом. Чуку пакостан као н увек. нападајућп Санду вређа и Јонела, а Јонел му одговара страсно н са ентузпазмом. Док се овамо пред вама, тачно илн нетачно, одмерава правда, па пољу бесне гласовп сељачке буне, која даје себп задовољења начнннма неумнтнпм и страшннм. II баш кад смо највпше радозналп, да лп ће Санда нзаћи бар онолико светла, колнко п јеете, а разјарени сељаци улећу у судску дворнпцу и задају страх п треиет публнци u судијама. Вођа бунта, ковач Драгош, ирети страшнпм гласом Јонелу, што нх је, као што онп мнсле, обмануо и пзневерно. Залуд се Јонел брани, бес нз душе заглунуо је ушп Драгошу, да не чује разлоге одбране н нагер.чо крв на очи. да не внди поштење u иекреност из лпца народног пријатеља, а револвер већ пали, да убпје нсверника. Таман смо се стишалп, јер видимо жива Јоиела, како бранп војнпцима да луцају, а Санда, несрећна Санда, тешко рањена умире. Ту је решење свега: Чуку иде да заврши жпвот, а Јонел остаје и даље да живп н уади те пружа руку Пији. да му и она иомогне. Што ирво нада у очи код ове драме, што joj чини добру страну, јесте необнчно жива u течна радња, која ожнвљава главну идеју, нроводећи је кроз веома згодне ситуацнје. Она се не губи у*многе и досадне приче, у тривпјалне монологе н дијалоге, већ и допуњуЈе н крепи украсима живс дпкцпје, пуне духа и занимљивости; она се пстнче у дирљнве, еФективне сцене, скроз нове и допадљиве. Само п овде онај поменути романгпзам нде на уштрб прнродпом стицају, те ионегде испољује удешаваност радње, што ремети ток целнне. То хватање еФеката, тај Effekthascherei ирнмећује се нарочито у другом чнну, у појавп старога Барбу-а. Барбу се иентрао ноћу кроз нрозоре бојарскога замка, да допуни својнм једом чашу жучи и да је иружи Санди баш