Дело

ИОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 4S3 онда, кад већ пишти душа у несрећне жене. Још ужасно звонн кроз ноћну тишнну глас свирке његове, као иос.мртно звоно или као труба страшнога суда, у оном тренутку, када се невоњница треба да опростн мука. Стари Барбу то је нека врета злога, изопаченога Азура, услужнога духа, који се јавља наменутој личностп у најнеугоднијем тренутку. Овакве сугестнвне сцене имају неку непријатност, ко>а јако одуд.ра од целокупног тона драмског. Код Шекспира има ннр. и нојава духова, којп су обпчно персонпФпкацир или неке идеје плп гриже савести; али у модерној драмп то се пзбегава. Помепуте хипнозе могу бптп добре само као краЈње случајне, али на то се не рачуна у доброј драми. Имам да прпметим и недовољној обради драмског завршетка. Санда није нзашла чис-та од оног теретења намерног тровања. Пзгледа да је њу спасло тамнице само оно случајно убиство, а то никако није смело бити. Овако трагнчна смрт допушта се једпно радн јачег еФекта, али никако као спас, нарочито не онда, кад правда догађаја друкчије захтева. Требало је наћи колико толико јачу арг\ментацију. макар нешто налик на ону мудрост Порцпје пз Млетачког Трговца, која даје Шајлоку литру меса од срца Антонпјева, алп му не да нн капи крвп. Ја не кажем, да је ова, у опште непрпродна п иогодба н адвокатска одбрана, јака, еФектнвна и разложна, али бар у овом случају најбоље нзводн распдет на чистпну. II поеле. Јонел представља Санду Драгошу као народну пријатељицу, а то се никако не може увпдети нз оног парничног „поравњања“. Писци као што су уметницп у целоме раду, такође су п врло добри сликарп карактера. Нарочито се истнчу два протпвна карактера, Чукуов u Јонелов, као потнуно и корсктно обрађени ц верно сннмљенн. Иред вама ниансира бистрина ума н ноквареност душе н тако рећи цео живот ружнога Чуку. Пред вама. се таласа сударање поштене душе и бранилачки заное једног ентузиасте Јонела са стварнпм непогодама себнчног и uoквареног света. Саможиви ногледи на живот н с тнм у вези нечисте радње н пакосно пецкање у речима, све одговара душевној унутрашзбостн п телесној сиољањшости Чукувљевој : ватрене декламације, које као да долазе пз каквога Potache-cluba, чисти ногледи на љубав и ношгење, веран су одсев народног пријатеља н одушевљеног песннка Јонела. Али карактср Санлин ннје обрађен у иотребннм детаљима. Санда је једна тнпнчна иојава н она мењајућн животну ередину пе може уништитн из срца оних клица страстп, што јој је дала циганска крв. Ми то овде видимо само у неколпко. Да оставпмо непрпјатније снтнпце, ви видпзе да она љуби Јонела ватрено н страсно, смело и без зазора. Али је ппак та љубав требала да нма обилнпјп изражај : она је требала онда одбачена да добије -облик освете нлн да њена ннтензпвност нзбије у другу какву ирпличнију актнвност. Та се активност овдс не јавља на начнн који лнчи Циганци — бојерци, која љуби, но на начпн својствеп Цпганци — просјакињи, која силеткари. Нли да се нослужим на31 *