Дело

4 Д Е Л 0 Гле имаће право, томе говор вреди,. Тај погоди нишан управо по среди, Деде, да му виде, деду, па бабајку, Напослетку давно иструлу прамајку, Јер по њојзи веће, беше јасно мнење, Како ли ће свршит’ њино поколење. И већ тако даље, п већ тако даље. Та разговор о том можда и сад траје. Па на^оше ваљда још и чега нова Претурајућ кости његових дедова. А шта ли је било у сред дана врелаг На оног на клупи, налетела чела, (Само то се није вид’ло из даљине) А он ннје мог'о да је с врата скине, Но са места скочи, па се бранит стао, И главом и руком, како је већ знао. Поизближе ствари кад би гледат хтели, Тад би многу борбу боље разумели, Јер би видли зоље, што многог облећу И вндели муке, што многог иокрећу И пред собом видли поизблизке ствари. Те тражили не би по гробови стари. ША V