Дело

ЈУНАЧКО СРЦЕ 13 — Није много, али није ни мало. Ја хоћу да платим поштено да би се поштено одржала мо.ја жеља. Дакле, сад знаш и — пристајеш? — Пристајем. Е, брате Игњате—јер си ми од данас брат—- ходи да се пољубимо! II ту се иољубпше. Пгњатје осећао неку светпњу у души. Ходи сад да тн покажем шта имам овде — рече газдаНикола. II узе Игњата за руку па га одведе у пространу, велпку одају. Диже засторе на великим прозорима и Игњату засенуше очи. Никад толико блага на једном месту впдео нпје. Зидовп беху застрти најлепшим ћилпмпма, па о њима повешано оружје све у срмн, злату п драгом камењу. Пгњату се не могаше поглед зауставнтн, он је летео са ствари на ствар не знајући шта је од чега лепше и окићепнје. Га да-Никола приђе касн и отвори је, па пошто .јој отвори главна врата онда узе отварати унутрашња. Отуда нзвадн једну свилену, зелепу кесу, као џачић, пуну, до врха набијену. — Ходи, брате, да виднш! — рече му. Пгњат приђе збуњен и забленут. Као да то нијејава, као да је у сну; па нп у сну он до данас таког чуда видео није. Газда-Никола изручи кесу на сто. Беше ту блага да би само њиме могао цело село купити. Великих дуката, ћошалпја, златна прстења са крупнпм бриљантима и драгим камењем, златних крстова н крстића окићенпх самим дијамантом... Пгњату засениле очи. Он само узвикиваше: — Их! Пх, по Богу брате! Пошто постоја неко време то благо на столу, газда-Нпкола га опет покупи и метну у кесу, врати кесу у касу па извадп другу пуну злата. - Овде има хпљада дуката. Толико држим увек у готовини код себе. Онда му показа један свежањ хартија. II ово су паре. То су акције Народне Банке и разних штедионица. А ево ти и ове књижице. II ту има пара што сам оставио у готовини у нашој штедионицп. Све ово што овде видиш, записано је у овоме сппску, а и у овоме тестаменту који ћу ово дана предати суду. У томе тестаменту ја сам означио тебе за дожнвотног старатеља моје масе. Сем тебе ту су још