Дело

3 Д Р А В Љ Е бб кажем оно што тврдим... Разумите, цело се племе рашчовечило! Предци му до пре неколико десетина година живели на пушци, а оно се сад распиктијало и на животу се распада од лењости и трулежи!... Видите, ја обожавам ону секту у Швајцарској, о којој сам вам већ толико пута досад причао: људи поправљају природу у колико је погрешном културом покварена, и у главним основама живота враћају се првобитном човеку. На њиховом заједничком имању они иду голи, управо у адамском костиму, и у осталом су кретању. А кретање је то, што даје здравље и праву цену животу... Реците сами, шта је драже од живота и шта драгоценије од здравља?!... Кад чух реч „здравље", мене нешто штрецну у срце. Сетих се и музичара и доктора, и у глави ми се обновише немиле сцене из недавне нрошлостп. И да разговор убрзо не узе занимљивији тон, и да почешће нисам погледао у омалену плавушу, која учини да заборавим и на здравље и на све опасности којима се до њега долази, ја бих пао у очдјање. Овако сам био блажен, и у томе блаженству дадох и пристанак да останем на вечеру. — Да се мало прођемо? — предложи домаћин. — Слађе ћемо вечерати, лепше спавати и радосније сутрадан устати... Тај предлог прихватише домаћинове обе кћери, са њим се сагласи и гошћа, само домаћица и ја изјависмо да бисмо радије остали на веранди, управо домаћица не хте ни да чује за учињени предлог, а ја рекох да волим залазак сунца. — Бабо једна! — укори ме домаћин— немој се срамотити пред овим девојкама! И ја заиста немадох куд, нарочито кад по једном погледу закључих да би гошћи био прпјатан и мој полазак. Спремисмо се и пођосмо. За првих неколико минута идосмо узаним, неравним и искрпвуданим путем између појединих винограда, н то домаћин напред, за њим старија, за старијом млађа кћи, за њом гошћа, н најзад за гошћом ја. И ако је била прилична узбрдица, домаћим је журио као да сам ја свом снагом потискивао гошћу, гошћа млађу, млађа старију кћер, и најзад старија кћи њага. Не знам како је коме било, тек ја се убрзо задувах и, бришући зној са лица, зажалих што нисам собом понео бар још једно три џепне мараме. '— Кад би нешто сад ова гошћа изјавила да даље или