Дело

56 Д Е Л 0 неће или не може, то би днван тренутак био и да се спасем од напасти и да у пријатном разговору проведем са њом натраг до винограда — тако сам размишљао ја и прижељкивао срећан излаз из једне очевидно несрећно-започете ситуаније. Али узалуд! И ако сам приметио да се и она већ почела служити другом џепном марамом, ипак је устопице корачала за. поворком пред собом. А ко зна да и она није размишљала и нрижељкивала исто као и ја, само је ваљда очекивала да ја учиним потребну изјаву? Међутим, домаћин је ненрестано говорио, и то искључиво о здравствености шетње и здрављу као њеној природној последице Тако изађосмо ван винограда, на Бањичко поље. — Говорим слепцима у Београду да избегавају загушљиву атмосферу варошку и да се клоне трулог живота престоничког, али жали Боже и што им то говорим!... Па неко од њих и послуша ме, дође ми те шетамо, али после прве шетње ја већ из* губим и госта у њему!... Магарци, знају они шта је то здравље! — говорио је домаћин, после чега предложи да напустимо пут и да се прихватимо рудине, јер он шетњу по путу и не сматра за природну и здраву шетњу. Па је тако и било. Прпхватисмо се рудине и по валовитом терену предузесмо готово неку врсту трке. Узбрдо, низбрдо, док већ не осетих да ми мркну свест. За мене се све залепило, нигде да ми се иоглед устани, пред очима ми све пгра и трепери. П таман наумих да друштву откажем љубав на један одсечан начин, а домађин ми заједљиво и изазивачки добаци: — Бабо мушка! стидиш ли се ових вежних женских бића? И то као оштрим ножем одсече моју одлучну намеру, из простог разлога што је и човеку, као и свакој животињи, у крви да се пред женскињем покаже јунак. А кад у даљој трци, која је с моје стране већ била несвесна, приспесмо пред једну впше припрту узбрдицу., домаћин просто командова да на њу узлетимо на јуриш, додајући да се са ње још у бешњем трку сјуримо у јаругу, после чега настаје кратак одмор, његово предавање о здравствености шетње и повратак у виноград. И узлетесмо на ту узбрдицу, и јурнусмо у јаругу, али се ја саплетох на неки џбун, падох и почех се комбрљати на ниже. Пад ми је био тежак, то знам. Почетак комбрљања био је