Дело

„ПРИЈАТЕЉУ, ЖЕНА ТЕ ВАРА. . 35 мени већ цела ствар постала отужном н како опазих на лицу јаког пријатеља неоОичну злурадост у интересовању, то сам према њему био још више кратак и површан, на шта се и он љутну и оде. II онда су до мркла мрака долазили још многи, тек колико да провере оно што су већ чули. Мени ужасно би жао пријатеља, и најзад са мржњом почех говорити о његовој бившој жени. А сутрадан изјутра дође мој иријатељ Изгледао мијеведар и добро-расположен, чак и весео. Седимо код мене у канцеларији и пијемо кафу, и разговарамо о пословима и политици. Он, на рачун владпне иолитикег направи неколико веселих досетака, чему смо се од срца насмејали. — Како си провео ноћ? — Лепо — рече он. — У почетку ме је мало тиштао подсећај на глупости онога бедног полицајца, а после сам иреко тога прешао с презирањем и сажаљењем, и мирно сам сређивао неке своје иланове... Мало сам, и ако преко воље и реда, разговарао и са послугом. II дивне сам податке добио! — А ја сам јуче страховао да са аутомобилом не станеш пред своју кућу. После сам увидео да н у теби живи један мали полпцајац. Њему то би мило, и осмехну се задовољно и поносито. — А из тазбине још никакав нротест, нити претња? То обично бива у таквим приликама, без обзира на сву тежину учињене погрешке ! Мој пријатељ на то плану. — Јуче сам био кавалер, а у таквој прилици био бих варварин, формални варварин! — рече он жустро и јетко. Бпла би крајња свињарија да и покушају тако што! После тога је отишао, поздравивши се са мном заиста као са рођеним братом. Пред подне сам отишао у кафану, али кад ми и тамо почеше досађивати дискретним и најдискретнијим питањима поводом ове ствари, ја се убрзо удалих. А по подне мој пријатељ оиет дође к мени, само овом приликом блед и узбуђен. Показа ми два београдска листа приличног гласа и распрострањености, нрочита ми из њих две Дело, 55. књ. 3