Дело

34 Д Е Л 0 алузивне белешке, онда оба лпста згужва, поцепа и баци их под ноге. — Је ли и то новинарство?!... И, у осталом, шта се кога јавно тиче то што је било у мојој кућп?!... Грешнпца је примерно кажњена, и тим решењем имамо битп задовољни или незадовољни само ја и она!... Срамота! — рече он узбуђеним гласом и оде. Мало-после видим га: седе у аутомобил и оде, свакојако, на имање. После неколико дана, док је по вароши још брујало о догађају у кући мога пријатеља, пријатељ дође једног вечера к мени, да се са мном пријатељски, или како он том приликом рече, братски поздрави. Ради потпуног умирења и док ствар сама по себи потпуно не легне, решио се био да отпутује на море, у чему му и ја дадох сасвим заправо. И поздравивши се са мном на један врло дирљив начин, који је сам по себи значио безгранично пријатељство, он је сутрадан изјутра отпутовао. £ Дани су протицали и за овај догађај није се више нико интересовао, и у колико је био по катшто у разговору поменут, то је било само у толико, да би се што више истакла и похвалила моја пријатељска коректност. И пријатељ ми пише с мора, али таквим тоном и начином, као да никад и није био жењен, нити да је окусио горчине брачног живота. „Срећан човек, и творац те његове среће нико други до ја!“ говорио сам ја у себи, такође срећан у његовој срећи. дани и даље протичу. $ Вратио се пријатељ с мора и са двогубом енергијом бацио се на економију у вишем стилу, која му је, по његовим речима, стављала у изглед велику ренту. И мени све то мило. Али тако није задуго трајало. По неколико дана прође а пријатеља нема к хчени, нити га видим да на аутомобилу иде у поље. — Пријатељу — рекох му ја једног дана, у истини пријатељски забринут неком нејасном слутњом — слабо те виђам,