Дело

СМРТ ИВАНА ГР03Н0Г трагедија у пет чинова, написао гра* А. Толстој, с руског превео Р. Ј. Одавић (НАСТАВАК) ЧИН ТРЕТхИ Соба Царице Марије Фјодоровне Царпца п дадиља Царевића Димитрија Царица Шта је било, дојо? Је л’ у колевци? Да ли мп већ спава Даревић-душко? Дади^ља Царице-матушка, спава, већ спава. Уживах свом душом гледајућ’ њега; Најмирније лежи; склопио очце, А ручице стег’о ’вако у шаке. Трчећ’, срце моје, уморио се. Живахан је. Неће ии по чем бити На брата Фјодора Ивановића. Фјодор је тих, смирен, к’о нецаревић, Ни по чем није што Иван беше. Он је, Господ нек’ му опрости души, Сав на оца бпо. О-о-ох, Боже! Кад помислим само како нам умре! Ах, ужасног греха!... Невероватно! Царица Не говор^мо више о томе, дојо, .Да ли је Господар поруку слао,