Дело

СМРТ ИВАПА ГР03Н0Г 15 Да he амо доћи? Није л’ ко био Да пита о здрављу Царевићеву? Дадилва 0 није, матушка, још није. Царица Пређе Сам је сваког дана свраћао лично. Дади^ља Не, матушка, није још никог слао, Ал’ малочас нам је, у шетњи бесмо, Бојарин Годунов пришао био, Царевића нашег на руке диз’о, Мазио, ужив’о... Царица Шта, зар си дала Да нам Царевића мази? Јер нико На то нема права. Чујеш ли, дојо? Дадид>а Тако је, матушка. И Годунов је Говорио о том: „Дадиљо, пази, Царевића чувај. Јер ти ћеш, вели, „За сваки влас косе“, — тако ми рече. „Пред Богом и земљом одговарати!“ Царица Послушај ме, дбјо. Пристојао није Ћаскати са сваким. Од сада немој Да с дететом ико разговор води. Дадилва Како то, матушка? Никита, ето, Романовић беше ономад с нама Дакле да ни с њиме не разговарам? Царица Не, са њиме можеш! Верујем њему. Он је мени исто што отац прави. (Улази дворкиња)