Дело

.36 Д Е Л О ратури да од ње узмете ма шта, чиме ћете растерати досаду. Литература је за вас као јак зачин, као медени колачи вашег мрачног живота; вама се свиђа кад људи пишу крвљу и жучју, али вам се само свиђа! И ни љубави, ни мржње не изазива у вашим грудима литература, ничега осим узвика одобравања или грдње. Ви нисте људи, ви сте гледаоци, ви сте публика. Живот не би уздрхтао кад би ви одједном ишчезли из њега; кад би ви сви пропали у земљу — ништа се на земљи не би изменило! Писац у страху затвори очи, осећајући да се занео. Али кад их је отворио, пред њим су стајали људи, стајали пред њим као јак зид, њихова су се лица смешила, очи сијале од задовољства као у деце кад виде нову играчку, и све око њега било је просто и обично. Од тих осмеха и љубазних очију писцу би топло; страх се истопи у његовом срцу и он зажеле да каже нешто публици, нешто срдачно. Он уздахну колико је дубоко могао и рече, притиснувши руку на своје уплашено срце: — Господо! — Бр-а-во! Пст ! — Тише! Пст... пст... он хоће да говори... — Господо, — рече он — ваша пажња пријатно голица моје срце. Чини ми се, да вас разумем. Кад сам ја био мали и слушао војну музику, ја сам увек трчао за њом, и мене је такође занимала не толико сама музика, колико то, како је војник који је свирао у велику трубу надувавао образе. Хвала вам, господо! — Браво! — повига публика. — Ми вас волимо! — гласно рече неко. — Хвала — још једном рече писац узбуђен и разнежен. — Бр-а-во! А ђаво иза писца стоји и само се подсмехује, лукави! Ви сте издржљиви зато што сте робови. Вас бију, ви ћутите; вас вређају, ви се смешите. Ви се љутите само на жене кад није укусан ручак а мучите се због грабљивости за задовољствима, од зависти једног према другоме и од рђавог варења желуца. Кад вас ципела жуљи, ви јаучете: „О, како Шопенхауер има права!“ А кад чујете узвик „слобода“, ви мислите у себи: „Шта му је Хекуба?“ Ђаво нека вас све носи ! Кад бисте ви знали како сте јадни, како сте одвратни, како је ужасно и тешко живети међу вама ! Вама говоре да је живот страшан, мрачан, живот је натопљен крвљу. Ви одговарате да је ваш живот само гадан и досадан. И кад вам показују смрт и ужас те гадости, ви оста-