Дело

ЗАЉУБЉЕНА ЖЕНА 49 — Рекао ми је да вам саопштим — настави Пијетро — да он према вама нема ни љубави, ни милосрђа; да he, када се ви пустите у слободу, све бити свршено, и да неће више ни да вас види... Јелена скочи као рањена лавица и јурну ка адвокату. — То је, дакле, рекао? — изусти она пискавим гласом, пружајући руке које су дрхтале. — Да се ви не варате? — Како бих могао да се варам? Јелена му окрену леђа и стане грозничаво ходати по ћелији. Адвокат је више није могао познати; њене плаве очи севале су као муња, а мали зуби угризали су усне, из којих је текла крв. Прави бес беше обузео младу жену. — Мрзи ме! узвикну она, говорећи сама са собом. — Мрзи ме и презире ме: најпре ми добацује котву, па ме онда отура. Не може то тако бити. Застаде, погледа адвоката, па затим, као да је хтела искалити своју страст, рече: — Ја сам била неверна своме мужу. Нисам га волела. Био је сувише добар. Трошила сам махнито, на своју таштину, а он је морао радити. Цела је истина да је радио; проучавао је мајолику, која је увожена у Енглеску и Француску и скупо плаћана. Радио је и обожавао ме, а ја га нисам волела. Једнога дана изневерила сам га; затекао ме је где пишем љубавно писмо. Отео ми га је и опалио ми шамар, ја сам планула, изгубила главу и пуцала на њ. То је истина. Те речи изговорила је збуњено, журно, а у очима јој је буктала нека унутрашња ватра, која је обасјавала цело лице. Затим је наставила: Заузмите се да ме пусте на слободу! Кајем се; хоћу да будем добра. Он ме више не воли... Али ја волим њега, хоћу да будем његова, победио ме је... Вратићу се к њему; не дам му да ми умакне. Пијетро Квадрели и нехотично обухвати једним погледом то нежно тело мале лавице и одмах разумеде шта значе те речи: „не дам му да ми умакне“. — Волим га, волим'га, волим га! — настави Јелена, покри лице рукама и бризну у горак плач. — Знам да ме презире, али ћу бити тако добра, пашћу му пред ноге, бићу му робиња. Не, не дам му да ми умакне, он ме не сме оставити да умрем ! Ја хоћу свога мужа, јер га волим и хоћу да га усрећим... Дело, књ. 65. 4