Дело

УСРЕД АДРИЈЕ 11 денце. Ну вјерење младенаца било је скопчано са малом прославом, на коју је ваљало узовнути неколико сусједа и рођака и погостити их и — ту се залеже несклад између једне и друге странке. И једни и други побојаше се трошка. Шијор Перо Златанић био је мишљења да је у реду, да се слава вјерења обави у кући мла дићевој, у честитој кући шијора Марка Рашковића, ну шијор Марко бранио се одлучно, да баш то у његовој кући бити мора! „Свеједно је гдје било да било, нема за то законаи. Шијор Перо узвраћаше на то: „Ред је ред и ваља се држат старога реда и обичаја предака“. Шијор Марко измотаваше се надаље, нека не мисли шијор Перо, да се он шијор Марко боји каког трошка. „Боже сачувај!“ потврђиваше шијор Перо: „тко да се трошка боји кад се трошак нас не боји“. На то су се обе странке утекле рођацима и сусједима, нека они одлуче, у чијој кући да се обави слава. Ну рођаци и сусједи узвратише, да се они не могу и не смију пачат у њихове ствари, они неће распре међу њима, него љубави и склада: „Диго, своји сте, диго, сусједи сте, а ето, диго, бицете и рођаци па учините међу се...“ — А, ко има право, ко има право ? — питао шијор Марко. — Ни један ни други, диго, нема право, него диго, имате оба право и оба криво. Како се може нека се чини без замирке, диго. А сусједи и рођаци, све пусте изјелице рибари једва су чекали да дође до славе вјерења, до пригоде гдје he ваљано омрсит брк и браду. — Само, диго, позовите, позовите вјерење. Недај, боже, може се што догодит, а младенци нису вјерени, диго! Ну шијор Марко бранио се очајно, да се слава ВЈерења обави у његовој кући. Неки умнији и старији сусједи рекоше му на крају: — Да не чује ко, речемо ти да ваља да буде вјерење у тебе, твој је син мушко, а његова је hep женско, е диго, увик се те ствари обаве у кући мушкарца, само кад би ти на путу била која неподобштина диго, е онда би могло штогод бити у његовој кући. Ова задња мисао сусједа: „Кад би ти била на путу која неподобштина“... зароди у шијор Марку читав низ врло корисни.х окретних мисли: „Диго, ја hy направит сам коју неподобштину", помисли он и угризе се лукаво за дољњу лабртасту усницу. Привидно пристане шијор Марко, да се вјерење прослави у његовој кући и буде дан уречен... Ну на дан вјерења догодн се нешто посве неочекивано. Већ из рана јутра чули су сусједн