Дело

12 Д Е Л О како шијор Марко у свом дворишту кука и нариче: „Што ли ће то бит за мајку божју; што ли је стари „фурба" опет опремио" питали се сусједи, и неколико глава помоли се преко ограде у двориште Марково. — Шта ти је, диго, да плачеш као младић, као дите, шта ти је? — Срушиће ми 'се кућа! — закука шијор Марко и стаде се бити руком у прса. — Како ће ти се срушит кућа кад још добро стоји на темељу; кад је све то пусти камен, клисурина, диго. — Не видите ви што ја видим, диго. Срушиће ми се кућа, диго, и да је морам оправљат, и јој, јој! Трошак, трошак, људи моји! — А данас је вјерење у тебе, а срушиће ти се кућа?! Пусти да ти се сутра сруши а не данас, пусти, да буде данас у њој слава!... — Данас ће ми се срушит, данас, стога и плачем, — закука изнова шијор Марко; стога и плачем што неће у мене моћ бит вјерење него у пријатеља Пере. Гди ја могу људе пустит у ову подртину, диго. И за тили час бијаше шијор Марко навукао креча, блата и камења, да двориштем нико није умио проћи а да не сломи врат, осим њега. На овај наивно лукави начин присили шијор Марко шијора Перу, да се сам извргне трошку славе. Овај догађај упамте сви острвљани за цио живот — као узор како треба избјећи трошковима и свога ближњега насамарити. III * УIII Око 9 сати у вечер стану надолазити гости у шијора Пере. Први, који бјеше стигао, био је рибар Мартин Маретић позната изјелица на читавом острву и на свим острвима Адријанског мора. У данима риболова уобичајио би Мартин, чим би се с друговима повратио с мора у затон и отпочинуо, оборити се око 6 сати у јутро на свој плијен и не дизати се од ватре, гдје је рибу пекао и кухао све до четири сата по подне. Каткад само на махове, кад би се преситио, завалио би се на пјесак и окренувши главу ка мору, табане ка гори а лице небу, захркао хрком лава. Пробудивши се поћутио би изнова глад и без милосрђа стао опет гутат печену рибу и „брујет“. А попити је могао 25 литара вина као ништа на дан. Данас Мартин, намјерно ништа не окусивши код куће, оштрио је своје вучје зубе и дражио пусту желучину за вечеру шијора Пере. Кад је Мартин у вече преступио праг