Дисциплина Морал Част

25

поступак сматрао би се за нечасност ако би га официр учинио. Сећамо се једнога случаја пре рата, када је један официр водио стражу, са заставом и музиком. Идући улицом куда се увек пролазило, официр примети велику масу демонстраната. Да би избегао сукоб и да не би дао повода непријатним узвицима, он је скренуо другом улицом. За то је био строго кажњен. Он се бранио тиме, да је, као јачи и наоружан, хтео да се уклони испред судара . Онда је опет владало мишљење да војник не сме да избегава судар ако му га неко нуди. То је мишљење исправно и данас и увек докле постоји војска. Неустрашивост војника чини да он сме сваком отворено да кресне у брк истину; то се не захтева од мирног грађанина, који сматра да је боље с миром него с чиром. Ако грађанин у великој опасности и не одржи часну реч, или у нужди не одржи обећање; то се неће строго узети. Али неодржавање часне речи и обећања од стране официра сматра се као најнечаснији поступак, због чега се губи чин. Ако се у случају неке опасности грађанин тргне, збуни, или и побегне на улици; то се неће сматрати као нечасно; али ако би то учинио официр, сами би га грађани исмејали. Одбранити слабога, опасно је за многе и они ће се правити невешти. Једна витешка, часна природа ће улетети у борбу па ма и сам извукао батине. Он може и бити оборен на земљу, али ће се клечећи борити, гледећи право у очи противнику. Он је оборен, али није побеђен. То приличн војнику, официру. То је официрска част на коју понеки љубоморно гледају! У другој половини прошлога века сва европска штампа писала је похвално о једном француском официру, који је оставио сабљу на страну, и голим се рукама борио са неким грађанима који су га увредили. Да је употребио са-