Доситеј Обрадовић у Хопову

се еестђ еже отђ знол ми пришедшу, глаголетђ старецљ безљ развуждени, повелђван пити воду нечисту отђ умртвалници, не паче ли подобаше ему послати ма на источникђ, да чистоо и хладнојо водоло устужу жажду мото“. Тако ему вђ себћ мнелишу, паки рече старецђ: „Иди, чадо, нашиса отђ умљтвалници“. Онђ же паки отвђша: „Иду, отче!ј“ и не иде. Таже и третицео старцу повелбвшу, не послуша ученикљ. Тогда глагола ему евнте: „Преелушанји частњ пр!алђ еси, чадо, и великаго дара лишилен еси“. Ученикђ же то услвипављ, уззвиси сердцемђ, и текђ кђ уммвалници ничтоже обрбте, и рече кђ старцу: „Нбетђ вђ умввалници ВодЕ ни едиши капли“. Отвфца ему преподобнљи : „И како обратцеши, сотворивел тоа недостоћивш, ибо преслушанте об57кло естђ отгонити дарован Божји“ Ј Ученик скорба вопрошташе отца: „Кал то бметђ вода и кое вђ неџ бише веле дарованје, како же и чесо ради не обрфтеса2“ [Старац му све меприча, како је био Христосв итд.

Глава ХЈУ Манастир и монаштво у сећању У нрнанвав вео пена

891

ду; мутну и блатну види, и која заудара на зној; неће да пије, говорећи: „Како ћу ја помије пити 2“ Говори му старац: „Бре пиј, пиј, јер Ћепг се кајати“, и то много крат. Док му се додија; не толике од жеђи, холико да се не покаже сасвим непослушан, помисли у себи: затворићу очи, пак ћу је пити, макар да би се знао отровати. Оде, гледа у леђен; оћеш, нестало воде из леђена. Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма остаде празан и сув као длан“, „Ха, одговори старац, нисам ли ти ја рекао: пиј, не накањуј се, јер ћеш се кајати“. А кад му каза, каква је то вода била, и прочаја.

(Живот и трикљученија 1, 86).

Не може се рећи да се репродукција Доситејева од речи до речи слаже с оригиналом, шта више, она се у многом чему удаљује од њега и краћа је; како је тенденција текста наперена против легенада. Доситеј га је зачинио хумором, те тако и у том одудара од озбиљнога, ствари преданога казивања оригинала. Али се не може порећи да је Доситеј главни смисао овога места из легенде добро запамтио: развитак дотађаја и ред појединих момената лепо одтовара ори-