Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА “

планинама српске и босанске земље вијаше још по који српеки и босански барјак, па је и њих нестало — каже: „Само у Шрној Гори, у оноло дивном светом траљму југо-' славенске слободе и независности, оном чаробном гњезду сиви и непредобитниг соколова и орлова оста, и ако меногократ тешко крвљу натајана и растрзана, увјек птак малсерена народна застава“ Мети Симе Љубић у својој опомени за споменике о Шћепану Малом вели за црногореко племе да је „знало уз непрестано војевање, кроз толика столећа, у оним кршним врлетима јуначким одбранити крст и слободу златну“.“

9. Лука Зоре (у својим примедбама на расправу Армина Џавића) вели: „...дна се да Црна Гора никад није била подложна Турцима.“

10. Иларион Руварац („Пећеки Патријарси“,етр. 56.) и Ровински (,„Черногорја“, стр. 788.) —- говорећи о записнику збора држаног у Кучима 8. септембра 1614., на коме су били српски патријарх и поглавити људи и главари из Горње Албаније, Босне, Маћедоније, Бугарске, Херцеговине и Далмације, којима владату Турци — веле да се одмах у почетку каже: „.. одлучено је, да се унесе колико се год буде могло оружје у ПШрну Гору и у планину Химариотску; унашање то биће лако у независним земљама, куда нису Турци продрли и које никад нису биле платежне великом Господару (Турчину)“.“

11. Јоћатт Шетичећ „5еујтгеа (у „ТитКкавеће Келећађезећге ипо“ 1687.) каже: „Паз та дет (игКклвећеп Кејећ ппа ап деззеп СОтатлеп уетзећједепег Отбеп еплое УбКег тп Ппдеп, ууејеће Бааћего т Ктефћенњ счећ егћабел пцпа посћ ттећЕ Ђехугштееп уготдеп... Ап деп Сташлеп зегујеив Пеоб еп већг гапцћев ћоћез Стеђиге, 80 Фег Сапсе пасћ уоп Еаллапо |асесеп Зешал апз 10 Тешвећег МеЏеп зјећ етајтескећ, Мотге Медто сепапћ, фјевев јуша дитећ СОбттађеп Ђетоћт! фе т 72 Обгетп етпсеће ћ за. Пле Абалезет ууејеће сјетећеттазвеп ууесеп тег Себепфев оке чпа ппууесзатеп Сеђиго аппосћ т Етећен |еђеп“.“

= Тет, стр. 29. Плдети, стр. 30. 8 Тбдет, стр. 60. = Апау. К. Втће, „Пле Гету се ТћеПпаћте (ег БЗетен пад Кгоатед“, Хулеп, 1851, стр. 2. Цит. И. Руварац, |. с, стр. 61.